Oštrulja živi u kraškim rekama i jezerima, gde hranu uglavnom traži uz dno. Za pokušaj ulova pogodni su mirniji periodi toplijeg dela godine, kada je aktivnija. Lovi se finim priborom, na sitne prirodne mamce poput larvi vodenih insekata i komadića gliste. Mamac treba ponuditi blizu dna, bez naglog povlačenja.
Ukratko
Kako prepoznati
- Telo je izduženo, bočno blago spljošteno i gotovo potpuno bez ljusaka.
- Leđa su sivkasta do maslinasta, a bokovi svetliji, sa nepravilnim tamnim pegama.
- Usta su donja, sa kratkim brkovima koji se pažljivo zagledaju.
- Repno peraje je račvasto.
- Za razliku od mrene i potočne mrene, nema jasno vidljiv pokrivač od ljusaka.
Kako loviti
Ribolov na plovak omogućava da se lagan mamac vodi neposredno iznad dna ili povremeno spusti na podlogu. Koristi osetljiv plovak, tanku strunu i sitnu udicu, jer su usta mala, a uzimanje mamca može biti jedva primetno. Ribolov prirodnim mamcima odgovara njenom načinu ishrane: mamac nežno spusti uz kamenje ili ivicu vodenog bilja i pusti da ga voda prirodno pomera. Teško opterećenje i krupan mamac otežavaju ovakav pristup.
Na šta loviti
Najprirodniji izbor su sitne larve vodenih insekata i mali komadići gliste. Oštrulja pri dnu pronalazi sitne beskičmenjake, pa mamac treba da bude mali, mekan i lako dostupan. Larvu ponudi tako da zadrži prirodan izgled, a glistu koristi u kratkom komadiću koji ne prikriva sasvim vrh udice. Količina mamca je manje važna od pažljivog postavljanja na mesto gde riba pretražuje podlogu.
Gde loviti
Traži je u bistrim kraškim vodama, uz kamenitu podlogu, nanos sitnijeg materijala i delove obrasle vodenim biljem. Važni su mirniji zakloni u kojima može da pretražuje dno bez stalnog savladavanja jake struje. U Hrvatskoj živi u Cetini i Krki, a u Bosni i Hercegovini i u Blidinjskom jezeru. U tekućoj vodi pažnju usmeri na prelaze između struje i zatišja, a u jezeru na priobalne delove sa raznovrsnom podlogom.
O ribi
Rasprostranjenje
Oštrulja ima usko prirodno rasprostranjenje, vezano za dinarski krš. Nije riba koju treba očekivati u svakoj bistroj reci: njen svet čine posebni slivovi i kraška polja, u kojima površinske vode imaju tesnu vezu sa podzemljem. Zbog toga je zanimljiva i kao deo osobenog živog sveta ove oblasti.
U ishrani
U ishrani se ne oslanja samo na životinjski plen. Uz sitne beskičmenjake uzima i biljni materijal i organske čestice sa podloge. Donji položaj usta odgovara takvom pretraživanju dna, dok joj brkovi pomažu da pronađe hranu u neposrednoj blizini.
Razmnožavanje
Razmnožavanje joj je naročito neobično. Ženka razvija izraženu cev za polaganje jaja, kojom ih smešta u uske pukotine i zaklonjena mesta u podlozi. To je važna razlika u odnosu na uobičajenu predstavu o ribama koje ikru jednostavno rasipaju po bilju ili otvorenom dnu.
Promene vodostaja
Promene vodostaja snažno utiču na njen način života. U kraškim predelima povlačenje površinske vode može da je usmeri ka trajnim vodenim zaklonima, uključujući podzemne prostore. Njeno prisustvo u nekom delu toka zato nije podjednako uočljivo tokom cele godine.
Vode u kojima se nalazi
- Blidinje jezero (Bosna i Hercegovina)
- Akumulacija Prančevići (Hrvatska)
- Cetina (Hrvatska)
- Krka (Hrvatska)