Tek je svanulo, a jedan ribolovac već zatvara kutiju s varalicama i kreće prema sledećoj krivini. Drugi je spustio stolicu, izvadio termos i računa da će tu provesti jutro. Došli su istim automobilom. Prvi zastaje i čeka, drugi ponovo pakuje stvari, iako je tek zabacio.
Takav nesporazum može da pokvari dan i ljudima koji se inače odlično slažu. Pod odlaskom na pecanje neko podrazumeva nekoliko sati potpune usredsređenosti, a neko priliku da bude s prijateljem kojeg retko viđa. To često postane jasno tek kada pribor već leži na obali.
Zašto nekome prija samoća
Ribolovcu koji stalno pretražuje vodu mnogo znači sloboda kretanja. Može da ostane deset minuta uz potopljenu granu, vrati se na prethodno mesto ili pređe još kilometar obale. Ne mora usput da proverava da li je saputnik umoran i da li mu je dosta hodanja kroz mokru travu.
Tu je i pažnja. Dok prati strunu, brzinu vođenja ili promenu dubine, razgovor može da mu smeta čak i kada je tih i prijatan. Posle radne nedelje provedene među ljudima, nekoliko sati bez obaveze da odgovara na pitanja nekome vredi koliko i dobar ulov. Telefon tada često ostane u džepu.
Želja da se peca sam lako se pogrešno shvati kao odbijanje prijateljstva. Pomaže da se kaže unapred da je tog dana plan samostalan izlazak, bez izmišljanja obaveza. Ne mora svaki odlazak na vodu da bude otvoren poziv društvu, niti svaki odbijen poziv traži dugo opravdavanje.
Šta društvo donosi na vodu
Zajednički ribolov ima vrednost koju broj ulovljenih riba slabo opisuje. Neko pridrži meredov, doda klešta ili primeti promenu na vodi koju drugi nije video. Kada nema dešavanja, pauza uz sendvič i razgovor može da bude najbolji deo prepodneva. Takav izlazak nekome potpuno opravdava rano ustajanje.
Posebno zadovoljstvo ume da bude uspeh početnika. Iskusniji ribolovac često rado prepusti dobro mesto i pomogne oko prvog sigurnog zabačaja. Ipak, odlazak na kojem se stalno vezuju tuđi čvorovi i raspetljavaju strune traži drugačija očekivanja. Za sopstveni ribolov tada ostaje manje vremena, ponekad vrlo malo.
Zato vredi razlikovati odlazak na kojem se neko podučava od izlaska ravnopravnih partnera. Početniku treba pokazati nekoliko osnovnih radnji koje može sam da ponavlja. I deci i odraslima koji tek počinju obično više odgovara kraći, jednostavniji izlazak nego celodnevno praćenje nekoga ko neumorno obilazi obalu.
Šta dogovoriti pre polaska
Najviše trzavica stvara različit tempo ribolova. Dvoje mogu da koriste sličan pribor, a da jedan želi da pretraži čitavu obalu dok bi drugi ostao na jednom mestu. Slično je s razgovorom: nekome prija stalno ćaskanje, dok se drugi javi tek kada mu zatreba pomoć oko prihvatanja ribe.
Još važnije je vreme povratka, naročito kada se deli prevoz. Neodređeno ostajanje dok radi često znači različite stvari. Nekome su dva sata dovoljna, a neko je poneo hranu za ceo dan. To treba razjasniti dok su stvari još kod kuće, zajedno sa planom za promenu vremena.
Dogovorite da li je plan obilazak više mesta ili mirno pecanje na jednom delu obale.
Recite do kada zaista možete da ostanete i kako se vraćate ako neko želi ranije kući.
Utvrdite da li ćete pecati jedan uz drugog ili se razdvojiti, uz određeno mesto i vreme sastanka.
Ako neko tek uči, dogovorite koliko pomoći mu treba i prilagodite dužinu izlaska.
Razjasnite da li je u planu tiho pecanje ili opušten izlazak s dužim pauzama.
Razmak i red na mestu
Na uskoj vodi najlakše izbije tiho nadmetanje oko toga ko će prvi zabaciti. Onaj koji stalno požuruje napred dobija svaki netaknut zaklon, dok drugi peca iza njega. Prvi zabačaj može da se deli jednostavnim smenjivanjem: jedno izgledno mesto započinje jedan, sledeće drugi. Nema potrebe da se meri svaki korak.
Razmak zavisi od prostora i načina pecanja. Mora da bude dovoljan za bezbedan zabačaj i vođenje pribora bez ukrštanja struna. Pre prilaska drugom ribolovcu treba se javiti i pitati gde može da se stane. Poznanstvo ne daje pravo da se zabaci preko tuđe strune ili u prostor koji drugi upravo pretražuje.
Mnogima najbolje odgovara da zajedno stignu, a zatim pecaju odvojeno i nađu se za pauzu. Tako svako bira svoj ritam. Pre razdvajanja treba jasno odrediti dokle se ide i kada je sledeće javljanje; usputno pokazivanje rukom prema udaljenoj krivini lako ostavi dve različite predstave o mestu sastanka.
Kada je društvo važnije
Na klizavoj obali, pri gaženju i na vodi iz čamca ili kajaka, prisustvo pouzdanog saputnika može mnogo da znači. Ipak, osoba koja peca daleko iza krivine možda neće primetiti pad niti čuti poziv. Za rizičniji teren potreban je dogovor koji omogućava da se pomoć zatraži i pruži na vreme.
U kajaku i malom otvorenom čamcu prsluk za spasavanje treba nositi tokom boravka na vodi. Društvo ne zamenjuje prsluk, proveru prognoze i procenu sopstvenih mogućnosti. Pri samostalnom odlasku nekoj pouzdanoj osobi treba ostaviti plan kretanja i očekivano vreme povratka, a telefon držati zaštićen od vode i pri ruci.
Za prvi zajednički izlazak bolje je izabrati poznatu obalu, lak pristup i nekoliko sati pecanja. Tu se brzo vidi koliko kome prija hodanje, ćutanje ili zadržavanje na jednom mestu. Celodnevni odlazak daleko od pristupa automobilu može da sačeka dok obojica ne saznaju kako onaj drugi zamišlja dan na vodi.