Plovak tek ulazi u mirniji deo toka kada sa suprotne obale pada tuđi mamac, pravo u njegovu putanju. Između dvojice ribolovaca ima dosta vode, ali obojica pecaju isti komad reke. Onaj koji je ranije stigao vidi upad na zauzeto mesto. Novopridošli možda gleda samo praznu obalu pod svojim nogama.
Slična zabuna nastaje kada neko stane nekoliko metara uzvodno, provuče se iza leđa sa štapom ili kajakom prođe između obale i zabačenog mamca. Za procenu razmaka prvo treba pogledati gde drugi zaista peca, a tek onda koliko je udaljen.
Razmak zavisi od načina pecanja
Kod pecanja na plovak prostor se proteže nizvodno, duž putanje kojom mamac prolazi. Kod varaličarenja obuhvata i pravce zabačaja i putanju vraćanja varalice. Pribor položen na obali može delovati sasvim nenametljivo, dok struna odatle ide ukoso preko dobrog dela toka. Prostor koji ribolovac koristi često je mnogo veći od mesta na kojem stoji.
Zato deset metara razmaka ponekad omogućava sasvim prijatno pecanje, a ponekad znači stalno ukrštanje struna. Na uskoj reci i ribolovac sa druge obale može biti preblizu. Na širokoj reci dvojica mogu stajati relativno blizu, ako zabacuju u različitim pravcima i njihove montaže se ne susreću.
Pre raspakivanja vredi posmatrati nekoliko zabačaja. Gde mamac pada, dokle putuje i da li se ribolovac pomera duž obale? Treba ostaviti i prostora za prihvat ribe. Razmak koji funkcioniše dok svi miruju može postati tesan čim zakačena riba povuče nizvodno.
Prednost dolaska ima granice
Onaj ko je prvi stigao obično očekuje da mu se ostavi deo vode koji već obrađuje. Za to postoji dobar razlog: možda je pažljivo prišao obali, prihranio usku putanju ili čekao da se riba ponovo pojavi uz zaklon. Dolazak drugog ribolovca pravo na taj potez lako pokvari započeto pecanje.
Ipak, raniji dolazak ne zauzima celu reku. Jedan štap ne daje prećutnu rezervaciju svakog vira koji se vidi sa tog mesta. Ni redovni dolasci, poznavanje terena ili uloženi trud ne znače da ostali moraju da odu stotinama metara dalje. Posebno tamo gde postoji svega nekoliko bezbednih prilaza vodi.
Očekivanja se razlikuju i prema gužvi. Na praznoj obali sasvim je razumljivo ostaviti širok razmak. Kada su pristupačna mesta popunjena, potrebno je više dogovora i manje zabacivanja preko tuđeg pravca. Većini ribolovaca najviše smeta kada neko vidi kuda ide mamac, pa baš tu počne da peca bez pozdrava.
Prolazak nije zauzimanje mesta
Ribolovac koji se kreće uz obalu mora nekuda da prođe. Ako nosi sklopljen štap i nastavlja dalje, teško je očekivati da zbog svakog zauzetog mesta pravi veliki obilazak. Druga je stvar kada prođe nekoliko koraka ispred nekoga, stane i počne da zabacuje u vodu koju taj ribolovac upravo pretražuje.
Kod pecanja uz kretanje najviše pomaže kratko pitanje o smeru. Neko polako napreduje uzvodno, neko se spušta niz reku, a neko ostaje na jednom viru. Dogovor o smeru kretanja sprečava da se dvojica celog jutra sustižu i preskaču. Dovoljno je sačekati pauzu između zabačaja i javiti se sa obale.
Pri prolasku pomaže nekoliko sitnih navika:
Ako možeš, prođi iza ribolovca, uz dovoljno prostora za njegov zamah štapom.
Pre ulaska u vodu proveri kuda mu prolazi mamac i sačekaj da završi zabačaj.
Ako obilaziš zauzet vir, nastavi do odvojenog poteza umesto da zabaciš nekoliko koraka ispred njega.
Pitanje o ulovu ili mamcu ostavi za trenutak kada ne zamara ribu i ne pokušava da oslobodi pribor.
Gaženje kroz plićak može podići mulj i poslati ga pravo niz putanju tuđeg mamca. Gde postoji prohodna staza, ona je bolji izbor. Zbog obilaženja zauzetog mesta ne treba ulaziti u duboku vodu ili jak tok; tada se zastane i dogovori prolaz.
Kad rekom prolazi čamac
Sa obale se dobro vidi gde leži mamac, ali se iz kajaka tanka struna često jedva primećuje. Veslač, opet, vidi granje, plićak i maticu kroz koju mora da prođe. Na uskom delu reke možda nema putanje kojom bi ostao van dometa svakog zabačaja.
Kada ima prostora, prolazak van zone zabacivanja je najobzirniji izbor. Kada ga nema, kratak, dogovoren prolaz obično pravi manje neprijatnosti nego zastajanje nasred mesta za pecanje. Veslač treba na vreme da se javi i prođe mirno, bez nepotrebnog zadržavanja. Ribolovac može nakratko da prekine zabacivanje i, ako smeta prolazu, privuče pribor.
Prilaženje kajakom da bi se pecalo tik ispred ribolovca na obali sasvim je druga situacija. Plovilo daje mogućnost da se potraži drugi potez, dok je čovek na obali često ograničen rastinjem i prilazom. Pri prolasku motornog čamca treba izbeći nepotreban talas; on može zapljusnuti pribor i ugroziti nekoga ko stoji u vodi.
Kad neko ipak priđe preblizu
Najkorisnije je prvo opisati konkretan problem: strune se ukrštaju, plovak prolazi pored tuđih nogu ili nema mesta za zamah. Mirno objašnjenje daje drugome priliku da se pomeri bez prepirke. Početnik možda zaista ne vidi šta ometa, naročito ako prvi put peca pored nekoga ko koristi drugačiji pribor.
Nikada ne zabacuj prema čoveku ili plovilu da bi pokazao da smetaju. Namerno pravljenje talasa, lupanje po vodi i gaženje kroz zauzeti vir samo povećavaju rizik i kvare pecanje svima.
Ako odgovor postane uvredljiv ili preteći, treba prekinuti raspravu i udaljiti se. Nema potrebe dokazivati domet štapa niti nadvikivati se preko reke. Kada je problem samo u tesnom rasporedu, često je dovoljan mali pomak uz obalu ili dogovor da se koriste različiti pravci zabačaja.
Kad sused prihvati dogovor, korisno je pokazati mu gde završava prolaz plovka ili kuda ide struna. Neko ko tek prilazi često vidi samo vrh štapa; tanak najlon nizvodno, u odsjaju jutarnjeg sunca, može sasvim da promakne.