Spustiš veslo da zabaciš, a kajak se već okrenuo bokom i odmakao od mesta koje si hteo da pretražiš. Posle nekoliko zabačaja više vremena trošiš na ispravljanje položaja nego na pecanje. To može da se dogodi i pri slabom vetru. Odluka o izlasku zato počinje procenom vode i povratka, mnogo pre prvog zabačaja.
Broj u prognozi nije dovoljan
Za prve izlaske biraj zaklonjenu vodu i slab, ujednačen vetar, okvirno 5–10 kilometara na čas, bez znatno jačih udara. To je polazni izbor za učenje, ne potvrda da je izlazak bezbedan. Na otvorenoj akumulaciji, hladnoj vodi ili mestu bez pristupačne obale i takav dan može da bude loš izbor.
U prognozi gledaj udare vetra, smer i promenu tokom celog planiranog boravka. Prosek od 8 kilometara na čas uz udare od 25 opisuje sasvim drugačije uslove od ravnomernog slabog vetra. Proveri i sate posle planiranog povratka, za slučaj da se zadržiš. Smer označava odakle vetar dolazi: severni duva sa severa prema jugu.
Prsluk za spasavanje nosi zakopčan; prati vetar i promene vremena, a nekome javi gde si i kada se vraćaš. Ako je najavljena grmljavina, odloži izlazak.
Pogledaj gde talas raste
Vetar podiže veće talase kada duva preko duže otvorene površine. Na velikom jezeru ili akumulaciji zato možeš da vidiš sitne nabore uz jednu obalu, a ozbiljne talase na suprotnoj strani. Zaklon kod mesta spuštanja kajaka ne govori mnogo o uslovima iza prvog rta.
Ne gledaj samo visinu talasa. Kratak i strm talas, koji brzo stiže za prethodnim, češće udara u pramac i otežava držanje pravca. Širi, razmaknutiji talasi drugačije pomeraju kajak, ali ni oni nisu dobar teren za početnika. Na reci vetar suprotan struji može dodatno da podigne i zaoštri talase.
Beli, zapenušani vrhovi na delu vode kojim treba da prođeš dovoljan su razlog da početnički izlazak odložiš. Na Jadranu proveri i talase koji dolaze sa otvorenog mora, čak i kada je lokalni vetar oslabio. Posebno obrati pažnju na vetar koji duva sa obale prema otvorenoj vodi: uz samu obalu može izgledati mirno dok te odnošenje već udaljava.
Pogon pomaže do određene granice
Sa veslom moraš da prekidaš pecanje radi korekcije položaja. Pogon na pedale olakšava održavanje pravca dok držiš štap, a kormilo smanjuje potrebu za stalnim ispravljanjem. Ipak, jači pogon ne uklanja bočni udar talasa niti olakšava izlazak na obalu na kojoj se talasi lome.
Važan je i sam kajak. Visoko sedište i mnogo opreme iznad palube daju vetru veću površinu na koju deluje. Širok trup koji deluje mirno na ravnoj vodi može da bude naporan za pokretanje protiv vetra. Pre izlaska skloni nepotrebne stvari sa palube i spusti sedište ako konstrukcija to omogućava. Za početak biraj uslove u kojima možeš normalno da upravljaš bez dodatnog pogona i pomagala.
Ako stalno veslaš da ostaneš u mestu, taj deo vode tog dana preskoči. Pređi u stvarno zaklonjen deo, ako do njega vodi miran i kratak put. Sidro nemoj koristiti da bi ostao na mestu sa kog već teško možeš da se vratiš.
Isplaniraj povratak pre porinuća
Na stajaćoj vodi, uz stabilan smer slabog vetra, prvi deo puta planiraj uz vetar i duž pristupačne obale. Tako najteži deo prelaziš dok si odmoran. Nemoj prvo da se pustiš niz vetar do udaljenog mesta, pa tek tamo otkriješ koliko snage traži povratak protiv vetra.
Odredi rezervno mesto izlaska pre polaska. To treba da bude obala na koju stvarno možeš da izvučeš kajak, a ne samo najbliža tačka na karti. Strma stena, zid i obala sa talasima koji se lome nisu koristan rezervni izlaz. Zaklon iza ostrva takođe malo pomaže ako do njega moraš preko izloženog prolaza.
Na reci povratak procenjuj zajedno sa strujom; pravilo odlaska uz vetar tu nije dovoljno. Za prve izlaske jednostavniji izbor je mala stajaća voda sa više pristupačnih izlaza. Ako prognoza pokazuje promenu smera, ponovo pogledaj celu putanju, jer jutarnja zavetrina popodne može da bude izložena obala.
Kratka proba pre prvog zabačaja
Kada prognoza i pogled sa obale deluju povoljno, prvo proveri upravljanje bez pecanja. Štap ostavi u držaču, sa obezbeđenom udicom i bez slobodnog najlona oko nogu. Probni odsek izaberi uz pristupačnu obalu, unutar zaklonjenog dela vode.
Posmatraj vodu nekoliko minuta. Pogledaj i dalje od mesta porinuća, naročito otvor prolaza ili izlaz iz uvale.
Prođi kratak odsek uz vetar normalnim, održivim tempom. Nemoj da procenjuješ mogućnost povratka prema nekoliko najjačih zaveslaja.
Okreni kajak i proveri koliko lako vraćaš pramac u željeni smer. Veslo drži spremno i kada koristiš pedale.
U mirnom, zaklonjenom delu nakratko prekini pogon, sa veslom u rukama. Prati koliko brzo se okrećeš i udaljavaš od izabrane tačke na obali.
Ako već na toj probi moraš snažno da zapinješ, odustani od planirane putanje. Isto važi ako pramac stalno skreće, voda često prelazi preko palube ili nemaš vremena da pogledaš oko sebe između korekcija. Nemoj dodavati još nekoliko stotina metara samo da proveriš da li je iza sledećeg rta bolje.
Posle povratka zapiši prognozirani vetar i udare, kakva je bila voda i na kom delu si teško držao pravac. Dodaj da li si koristio veslo ili pedale i koliko je kajak bio natovaren. Sledeći put ćeš imati poređenje za isti zaklon i sličan smer vetra, umesto samo jednog broja iz prognoze.