Trup se kreće u jatima kroz toplije priobalno i otvoreno more, prateći sitnu ribu. U Crnoj Gori vredi ga tražiti prema otvorenijem delu Bokokotorskog zaliva, naročito kada se na površini vidi lov. Najbolje prilike obično donose topliji deo godine i jutarnja ili večernja aktivnost jata. Lovi se panulom i varaličarenjem, sitnim izduženim varalicama koje podsećaju na njegov plen.
Ukratko
- Tipična težina
- 0,3–1 kg
- Rekord
- 1,8 kg
Kako prepoznati
- Telo je vretenasto, snažno i gotovo okruglo u preseku, sa šiljatom glavom.
- Leđa su tamnoplava, a bokovi i trbuh srebrnasti.
- Na zadnjem delu leđa nalaze se tamne, nepravilne kose i gotovo uspravne pruge.
- Leđna peraja su jasno razmaknuta, a iza zadnjeg leđnog i podrepnog peraja pružaju se sitna perajca.
- Ljuske su najizraženije u prednjem delu tela, dok je ostatak tela uglavnom bez njih.
Kako loviti
Panula je dobar izbor kada jato treba pronaći na većoj površini mora. Sitnu varalicu vodi ravnomerno, dovoljno brzo da radi živahno, a kada usledi udarac, zapamti pravac kretanja jata. Varaličarenje je posebno zanimljivo kada trup potiskuje plen ka površini. Zabaci uz rub aktivnosti, umesto pravo u sredinu jata, i varalicu povlači brzo, uz kratke promene ritma. Pribor ne mora biti težak, ali kočnica treba da bude pouzdana jer trup posle udarca naglo ubrzava i često menja pravac.
Na šta loviti
Najpraktičnije su sitne metalne varalice, uski vobleri i varalice sa perjem koje oponašaju malu morsku ribu. Metalne varalice omogućavaju dalek zabačaj do jata koje se brzo pomera, dok su mali vobleri i perje naročito korisni za panulu. Veličinu mamca prilagodi plenu koji trup trenutno progoni: kada se hrani veoma sitnom ribom, krupnija varalica može ostati bez napada. Srebrnasti odsjaj i uska silueta obično su važniji od složene šare.
Gde loviti
Traži otvorenije priobalne vode, prolaze i mesta gde se struje susreću i okupljaju sitnu ribu. Trup nije stalno vezan za jedno mesto, pa su ptice koje se obrušavaju i kratka komešanja površine korisniji znak od samog izgleda obale. U Bokokotorskom zalivu u Crnoj Gori smisleno je pretraživati spoljašnji deo i prilaze otvorenom moru, ali prisustvo jata zavisi od kretanja hrane i uslova u moru.
U kuhinji
Meso trupa je tamnije, izraženog ukusa i čvrste teksture. Najviše prija ljubiteljima plave ribe, dok nekome može delovati suvlje i snažnije nego meso skuše. Dobro podnosi kratko pečenje na žaru ili u tiganju, a može se pripremati i u saftu. Važno je brzo ga rashladiti posle ulova i ne prepeći, jer tada lako gubi sočnost.
O ribi
Trup nije vezan samo za Jadran: rasprostranjen je u toplim i umereno toplim morima. Njegov život se odvija u vodenom stubu, pa mu tip podloge nije presudan kao vrstama koje hranu traže na dnu. Zato naizgled prazna morska površina može nakratko postati mesto veoma živog hranjenja.
Hrani se sitnom ribom, rakovima i glavonošcima. Zbijanje plena i zajedničko kretanje jata omogućavaju mu da brzo iskoristi povoljnu priliku. Njegovo snažno telo i uzak koren repa prilagođeni su neprekidnom plivanju, a napadi na plen često su kratki i nagli.
Mrest se odvija u toplijem delu godine, a ikra i najraniji razvojni stadijumi nalaze se u slobodnoj vodi. Mlade jedinke postepeno prelaze na krupniji plen kako rastu. Sezonsko pojavljivanje uz obalu povezano je sa uslovima u moru i dostupnošću hrane, pa odsustvo ulova ne znači nužno da vrsta ne boravi u široj oblasti.
Vode u kojima se nalazi
- Bokokotorski zaliv (Crna Gora)
