Iza leđa se čuje kratak prasak, a na kraju predveza više nema mušice. Sledeći put sačekaš duže, pa uzica padne na travu pre nego što kreneš napred. Između ta dva promašaja nalazi se pravi trenutak za promenu smera. Najlakše ćeš ga uhvatiti ako nekoliko minuta gledaš šta uzica radi iza tebe, umesto da pokušavaš da pogodiš trajanje pauze.
Kada da promeniš smer
Posle zaustavljanja štapa u zabačaju unazad, petlja nastavlja da putuje iza tebe i odmotava uzicu. Za to vreme ruka miruje. Pokret napred započni kada se uzica i predvez isprave iza tebe, pre nego što počnu primetno da padaju. Gledaj i završetak predveza, jer sama mušičarska uzica može već biti prava dok se njegov kraj još odmotava.
Ako požuriš, promena smera može naglo da ubrza završetak predveza i napravi prasak nalik biču. Tada strada mušica ili oslabljeni deo najlona. Ako previše čekaš, uzica gubi visinu, stvara se labav deo i naredni pokret prvo mora da ga pokupi. Prasak zato traži proveru pauze, ali i pregled čvora i završnog dela predveza.
Merilo je ispravljanje uzice, a ne brojanje u sebi. Duža uzica obično traži dužu pauzu, dok brzina zabačaja, vetar i otpor mušice menjaju taj odnos. Za početak zadrži istu dužinu uzice i vežbaj po mirnom vremenu, da ne menjaš nekoliko stvari odjednom.
Pripremi kratak sistem
Za prvu vežbu izvuci oko 6 metara mušičarske uzice izvan vršnog provodnika, ne računajući predvez. To je dovoljno da na uobičajenom jednoručnom priboru osetiš rad uzice, a da još možeš lako da je pratiš pogledom. Koristi plivajuću uzicu koja odgovara klasi štapa i konusni predvez dužine približno 2,4 metra.
Na završetak veži mali komad vunice, dug oko jednog centimetra. On daje vidljivu tačku i malo otpora vazduha, približno onome što ti treba za učenje sa sitnom mušicom. Veliki strimer i otežana nimfa dolaze kasnije: njihova masa menja ponašanje završetka sistema. Biraj ravnu, kratku travu bez grančica koje bi zadržavale predvez.
Vežbaj bez udice i dodatog otežanja. Stavi naočare i kačket, a prostor ispred, iza i sa strane proveri pre prvog zabačaja. Ne vežbaj blizu električnih vodova.
Gledaj zabačaj iza sebe
Stani blago bočno prema pravcu zabačaja, tako da okretom glave možeš da vidiš uzicu iza sebe. Tokom pokreta nemoj da povlačiš celo rame i trup za pogledom, jer ćeš promeniti pravac vrha štapa. Šaku drži opušteno, a ručni zglob dovoljno mirno da se štap ne obara iza glave.
Prva tri ili četiri puta napravi samo zabačaj unazad i pusti uzicu da se spusti na čistu travu. Posmatraj kako petlja putuje, kada nestaje poslednja krivina i koliko zatim treba da uzica počne da pada. Posle toga spoji pokret unazad i pokret napred ovim redom:
Ispruži uzicu ispred sebe i spusti vrh štapa blizu trave. Ukloni labav deo uzice, pa njen slobodan deo pridržavaj drugom rukom.
Podigni uzicu, zatim glatko ubrzaj štap unazad i jasno ga zaustavi dok je vrh još visoko. Izbegni nagli trzaj na početku pokreta.
Zadrži ruku i pogledaj iza sebe. Sačekaj da se petlja odmota i da se predvez ispruži; nemoj odmah da produžavaš zamah obaranjem zgloba.
Kreni napred mirno, pa postepeno ubrzaj. Zaustavi štap dok je vrh visoko, tako da uzica nastavi da se odmotava ispred tebe.
Kada se predvez ispruži napred, spusti vrh prateći uzicu prema travi. Pre narednog pokušaja ponovo ukloni labav deo.
Važno je da razlikuješ ubrzavanje, zaustavljanje i pauzu. Pokret štapa treba da bude odlučan, ali bez udarca iz ručnog zgloba. Pauza počinje posle zaustavljanja. Ako sve pretvoriš u jedan neprekidan zamah, teško ćeš videti gde se završava rad ruke, a gde počinje samostalno odmotavanje uzice.
Pređi sa pogleda na osećaj
Kada nekoliko puta ponoviš čist zabačaj, poveži ono što vidiš sa blagim zatezanjem koje osećaš kroz dršku. Taj osećaj može biti vrlo suptilan na kratkoj uzici. Štap se najjasnije opterećuje tokom narednog ubrzavanja, zato nemoj da čekaš snažan trzaj unazad kao obavezan znak za polazak napred.
Naizmenično uradi jedan pokušaj uz gledanje iza sebe i jedan sa pogledom napred. Ako drugi pokušaj propadne, sledeći ponovo proveri pogledom. Kada osam od deset pokušaja prođe bez praska, dodira trave iza tebe i gomilanja uzice napred, dodaj oko pola metra uzice. Sa novom dužinom ponovo pogledaj odmotavanje.
Vežbaj desetak minuta, pa napravi predah. Na mirnoj vodi ponovi isti pokret sa kratkom uzicom i laganom suvom mušicom. Pre podizanja ukloni labavu uzicu, a zatim je odvoji od površine postepenim podizanjem vrha. Otpor vode će promeniti početak pokreta, dok trenutak promene smera i dalje proveravaš po ispravljanju uzice iza sebe.
Prepoznaj grešku na vreme
Kada zabačaj počne da se raspada, prvo skrati uzicu na dužinu sa kojom si radio dobro. Umor i želja da dobaciš još koji metar često produže zamah iza glave. Tada vrh putuje velikim lukom, a uzica odlazi nisko čak i kada je trajanje pauze približno dobro.
Ovi znaci pomažu da izabereš šta prvo da popraviš:
Prasak iza leđa: pogledaj da li krećeš napred pre ispravljanja predveza i da li naglo udaraš zglobom.
Dodir trave iza tebe: proveri da li obaraš vrh štapa, praviš preslab zabačaj unazad ili čekaš predugo.
Uzica pada u gomilu napred: proveri labav deo na početku i jasno zaustavljanje štapa.
Predvez dobija čvoriće: pogledaj da li se kraci petlje ukrštaju zbog naglog dodavanja snage; takav čvorić ne dokazuje da je pauza pogrešna.
Za proveru postavi telefon sa strane, dovoljno daleko da se vide vrh štapa i cela uzica iza tebe. Na usporenom snimku pronađi prvi trenutak u kome ruka kreće napred. Ako je završetak predveza tada još savijen unazad, sledeći pokušaj uradi sa istom dužinom uzice i malo dužom pauzom.