Čizma legne na kamen, đon sklizne nekoliko centimetara, a struja odmah povuče nogu nizvodno. Tada obično sledi nagli korak drugom nogom, pravo na oslonac koji nisi proverio. U dubokim ribolovačkim čizmama ili kombinezonu za gaženje lako zaboraviš koliko si ograničen kada izgubiš ravnotežu. Sigurnije kretanje počinje izborom plićeg prolaza, pa tek onda obućom i načinom na koji pomeraš stopala.
Proceni prolaz sa obale
Pre ulaska pogledaj celu putanju, uključujući put nazad. Traži plitak pojas sa sporijom strujom i izlazom na stabilnu obalu. Izbegni strmu, podlokanu ivicu sa koje možeš da siđeš, ali teško možeš da se popneš. Ako mesto možeš da dohvatiš zabacivanjem sa obale, prvo pecaj odatle.
Bistra voda često izgleda pliće nego što jeste. Polarizacione naočare smanjuju odsjaj, ali dubinu ipak proveravaš štapom. Tamna pruga može biti dublji žleb, a iza velikog kamena može počinjati rupa. Za prvo vežbanje izaberi gotovo mirnu vodu duboku približno 15 do 20 centimetara, sa preglednim, čvrstim dnom i lakim izlaskom.
Pogledaj i šta se nalazi nizvodno. Potopljeno granje, stabla, žica i jak tok uz stenu čine posledice pada mnogo težim. Takav pravac otpada, čak i kada prvih nekoliko koraka deluje lako. Ako bi povratak zahtevao guranje protiv znatno jače struje, potraži drugi prilaz sa obale.
Visina čizama ne određuje bezbednu dubinu. Brza voda može da te obori i kada ne doseže kolena; ne postoji jedna dubina koja je bezbedna na svakoj reci.
Pripremi obuću i oslonac
Obuća treba čvrsto da drži petu, bez klizanja stopala unutar čizme. Proveri pertle, spojeve i istrošenost đona. Namenske cipele za gaženje sa odgovarajućim gumenim đonom dobar su početak. Metalni klinovi mogu pomoći na pojedinim kamenitim podlogama, ali ponašaju se drugačije na glatkoj steni, mulju i obali. Ugrađuj ih samo u đon predviđen za to.
Za početak uzmi čvrst namenski štap za gaženje, sa neklizajućom drškom. Dužinu podesi tako da, kada vrh stoji na dnu pored tebe, lakat bude blago savijen. Sklopivi štap je praktičan, ali svaki spoj mora potpuno da nalegne. Na suvom proveri zabravljivanje i oslonac pre nego što na njega preneseš težinu u vodi.
Na kombinezonu pravilno zategni pojas za gaženje, tako da ne klizi i da možeš slobodno da dišeš. Može da uspori ulazak vode pri padu, ali ne daje zaštitu koju pruža prsluk za spasavanje. Za gaženje u tekućoj vodi obuci pravilno podešen prsluk za spasavanje; ribolovački prsluk sa džepovima nema tu namenu. Slobodne trake i duge omče pribora skloni uz telo.
Pomeri jednu nogu odjednom
Stani sa stopalima približno u širini ramena i malo savij kolena. Štap postavi u stranu, dovoljno udaljen da sa stopalima pravi širok trougao oslonca. Kreći se ovim redom:
Zaustavi zabacivanje i smiri pribor. Pogled usmeri ka sledećem osloncu i putanji ispred sebe.
Vrhom štapa proveri dubinu i čvrstinu mesta na koje nameravaš da staneš. Oseti da li vrh propada ili kamen popušta.
Postavi štap stabilno i zadrži jednu nogu čvrsto na dnu. Pri svakom pomeranju sačuvaj najmanje dve tačke oslonca.
Drugo stopalo pomeri kratko, približno 10 do 20 centimetara. Vodi ga nisko iznad dna, uz dovoljno podizanja da ne zapinje za kamenje.
Spusti celo stopalo, proveri oslonac blagim pritiskom, pa postepeno prenesi težinu. Ako se kamen pomera, povuci stopalo dok težina još ostaje na sigurnoj nozi.
Tek kada obe noge stabilno stoje, premesti štap i pripremi sledeći korak. Ne ukrštaj noge i ne poseži stopalom preko udaljenog kamena.
Kad možeš da biraš, traži čvrstu podlogu između krupnih kamenova umesto njihovih zaobljenih vrhova. I taj prostor proveri: može biti ispunjen rastresitim šljunkom ili sitnim kamenjem koje beži pod đonom. Na pločastoj steni tanak sloj algi ume da bude gotovo nevidljiv.
Odvoji hodanje od pecanja. Dok se pomeraš, ne zabacuj i ne prati mamac. Zastani na sigurnom osloncu, pa nastavi ribolov. Ako moraš da promeniš pravac, uradi to kroz nekoliko kratkih koraka, bez okretanja tela na jednoj opterećenoj nozi.
Zaobiđi granje i rastuću vodu
Potopljeno stablo propušta vodu kroz grane, ali može da zadrži čoveka i opremu. Struja tada pritiska telo uz prepreku, a uz korenje često izdubi dodatnu rupu. Takvo mesto zaobiđi po obali. Nemoj prilaziti da štapom ispituješ prolaz između grana.
Pre dolaska proveri vremensku prognozu i dostupne podatke o vodostaju. Pljusak u gornjem delu sliva može promeniti reku i kada je iznad tebe vedro. Na akumulaciono regulisanim tokovima računaj i na promene protoka. Ako voda raste, odustani od gaženja; jučerašnji prolaz više nije pouzdan.
Tokom pecanja povremeno pogledaj isti kamen ili ivicu obale. Povlačenje poznatog suvog ruba pod vodu, sve više plutajućeg granja ili primetno jači pritisak na noge traže izlazak na najbližu bezbednu obalu. Nemoj nastavljati ka suprotnoj strani samo zato što si već prešao pola puta.
Izađi pre nego što oslabiš
Umor se često prvo vidi u koraku: počneš da podižeš noge previsoko, stopala približavaš jedno drugom ili preskačeš proveru štapom. Hladnoća dodatno otežava precizno oslanjanje. Izađi dok još možeš mirno da ponoviš svaki pokret, naročito ako te čeka povratak uzvodno.
Na nepoznatu vodu idi sa saputnikom i ostavi nekome podatak gde pecaš i kada planiraš povratak. Saputnik treba da može da pozove pomoć bez ulaska u opasnost. Držanje za rame ne pretvara loš prelaz u dobar, a pad jednog može da povuče obojicu.
Vodu za piće i nešto hrane drži pri ruci. Rezervnu suvu odeću spakuj u vodonepropusnu vreću, posebno po hladnom vremenu. Ako se pokvasiš, izađi, presvuci se i proceni stanje pre bilo kakvog nastavka; drhtanje i nespretni prsti otežavaju čak i otkopčavanje kopči.
Pri izlasku ne ubrzavaj poslednja dva metra. Prelaz sa kamena na mulj ili mokru travu često promeni prianjanje baš kada pomisliš da si završio. Zadrži štap kao oslonac dok obe noge ne budu na čvrstoj obali, pa tek onda odloži opremu.