Varalica ti prilazi obali, ali preko vode leži bela traka odsjaja. Ne vidiš da li prolazi iznad trave ili pravo kroz nju. Staviš polarizacione naočare i odjednom razlikuješ stabljike, kamen i senku iza njega. Na drugoj vodi, zamućenoj posle kiše, iste naočare samo učine površinu prijatnijom za gledanje.
Tu počinje dobar izbor. Polarizacija smanjuje odsjaj odbijen od površine, dok zatamnjenje smanjuje količinu svetlosti koja stiže do oka. Obične tamne naočare mogu da ublaže blještavilo, ali polarizacioni filter često otkrije detalje koje odraz neba zaklanja.
Šta možeš da vidiš
Najveća razlika vidi se u bistroj, plićoj vodi. Lakše razaznaješ granicu trave, udubljenje između kamenova i potopljenu granu. Možeš da uočiš klena uz senku obale ili potočnu pastrmku koja se bojom gotovo stopila sa šljunkom. Riba pritom često ostane samo nepravilan obris ili kratko pomeranje.
U mutnoj vodi suspendovane čestice zaklanjaju pogled i kada ukloniš površinski odsjaj. Naočare tada prvenstveno olakšavaju praćenje plovka, strune i površine. Pri dubinskom pecanju na zamućenom jezeru nemoj očekivati da ćeš kroz njih videti mamac na dnu.
Na moru i bistrim akumulacijama korisne su i za uočavanje plitkih stena i potopljenog drveta. Granice ostaju iste: dubina, talasi i zamućenje skraćuju vidljivost. Sam pogled kroz naočare ne daje pouzdanu meru dubine, naročito kada je dno jednolično.
Kako da gledaš vodu
Sa istog mesta nećeš podjednako dobro videti u svim pravcima. Promeni pravac pogleda ili se pomeri nekoliko koraka po sigurnoj obali. Odsjaj se menja sa položajem sunca i uglom pod kojim posmatraš površinu. Na naboranoj vodi sačekaj trenutak kada se između talasića otvori mirniji deo.
Nemoj odmah tražiti celu ribu. Prvo prepoznaj dno, pa traži ono što se na njemu pomera ili odudara: senku koja klizi protiv struje, obris uz kamen, povremeni odsjaj boka. Kačket pomaže jer zaklanja svetlost koja odozgo ulazi između lica i stakala.
Na kratkom izbačaju posmatraj i varalicu. Videćeš koliko brzo tone, da li skuplja travu i šta radi pri usporavanju. Ponekad se uoči i riba koja je prati pa odustane uz obalu. Takav pogled mnogo govori o vođenju, dok na većoj daljini sitna varalica brzo nestaje iz vida.
Boja i zatamnjenje stakala
Za jedan par namenjen rekama, kanalima i jezerima, smeđa ili bakarna stakla srednjeg zatamnjenja dobar su početak. Mnogima olakšavaju razlikovanje dna, vegetacije i senki. Siva manje menjaju prirodne boje i često prijaju na otvorenoj vodi pod jakim suncem.
Važnija od samog naziva boje je propustljivost svetlosti. Dva smeđa stakla mogu biti vrlo različito zatamnjena. Previše tamna sakriće detalje ispod krošnji, čak i uz dobru polarizaciju. Probaj ih gledajući i osvetljen predmet i nešto u dubokoj senci.
Za otvoreno jezero ili more po jakom suncu biraj jače zatamnjenje koje ti omogućava gledanje bez žmirkanja.
Za reku pod krošnjama i oblačne dane traži svetlija smeđa, bakarna ili ćilibarna stakla.
Za česte prelaske iz sunca u senku mogu pomoći stakla koja menjaju zatamnjenje, ali proveri da li imaju i polarizacioni filter.
Ogledalski premaz spolja ne otkriva osnovnu boju stakla i sam po sebi ne potvrđuje polarizaciju.
Šta vredi dodatno platiti
Za početak je često dovoljno okvirnih 20 do 50 evra za pravilno deklarisane naočare koje ti dobro stoje i ne iskrivljuju pogled. Prelazak sa običnih na pristojne polarizacione naočare obično donese veću promenu nego prelazak sa pristojnog na veoma skup par.
U rasponu od približno 60 do 120 evra vredi tražiti bolju optičku jasnoću, kvalitetnije premaze i udobniji okvir. Kod parova od oko 150 evra naviše deo cene može otići na finiju optiku i izradu, ali i na izgled. Na vodi prednost treba da osetiš kao jasniji pogled bez izobličenja i manje zamaranja tokom višesatnog nošenja.
Mineralno staklo dobro odoleva grebanju, ali je teže i može da se razbije. Polikarbonat je lagan i otporan na udarce, uz veću sklonost grebanju kada nema dobar zaštitni premaz. Za otpornost na udar udice traži odgovarajuću deklaraciju, jer obične sunčane naočare nisu automatski zaštitne naočare.
Okvir probaj sa kačketom koji nosiš na pecanje. Spusti glavu kao kada vezuješ udicu: naočare ne treba da klize niz nos. Bočno zakrivljen okvir smanjuje ulazak svetlosti sa strane, ali ne sme da dodiruje trepavice ili steže slepoočnice. Dodaj vrpcu za naočare, naročito ako pecaš iz čamca.
Ako nosiš dioptriju, najjednostavniji početak su polarizacioni nastavci ili naočare koje se nose preko postojećih. Proveri da li se između stakala pojavljuju odrazi i da li sve zajedno klizi. Za česte izlaske vredi razmotriti polarizaciona dioptrijska stakla; cenu i mogućnosti izrade proveri sa optičarem, posebno za jaču dioptriju.
Provera i čuvanje naočara
U prodavnici pogledaj ravnu ivicu police kroz različite delove stakla i polako pomeraj glavu. Primetno krivljenje linije, zamućenje uz ivice ili neprijatan osećaj pri pogledu u stranu razlog su da probaš drugi par. Zadrži naočare na licu nekoliko minuta.
Za brzu proveru polarizacije pogledaj kroz staklo koje kupuješ i još jedno, provereno polarizaciono staklo, postavljena jedno preko drugog. Kada jedno okreneš približno za četvrtinu kruga, pogled treba znatno da potamni. Ako koristiš sonar, proveri i kako kroz njih vidiš njegov ekran pod uobičajenim uglom gledanja.
UV zaštita proverava se zasebno. Traži jasno deklarisanu zaštitu od UVA i UVB zračenja kod pouzdanog prodavca; tamna boja i polarizacioni filter sami po sebi to ne potvrđuju.
Za održavanje spakuj nekoliko sitnica:
Čvrstu kutiju, umesto odlaganja naočara među varalice i olova.
Čistu krpicu od mikrovlakana, odvojenu od peska i prašine.
Malo čiste vode za ispiranje soli i sitnih čestica pre brisanja.
Posle pecanja na moru prvo isperi so slatkom vodom. Za masne tragove koristi sredstvo namenjeno naočarima, prema uputstvu proizvođača. Mokra majica kojom si malopre brisao ruke lako nosi zrnca peska; krpicu čuvaj u zatvorenoj kesici ili čistoj pregradi kutije.