Već dvadeset minuta zabacuješ prema sredini jezera, menjaš varalice i svaki put ih vodiš istom putanjom. Kutija je otvorena, torba raskopana, a plićak uz tvoje noge ostao je neproveren. Pre sledeće zamene pogledaj gde varalica zapravo prolazi: možda stalno pretražuješ isti prazan sloj vode.
Na rekama, jezerima i kanalima u regionu često više dobiješ promenom ugla zabačaja nego novom bojom varalice. Da bi mogao tako da pecaš, pribor treba da bude spreman za nekoliko koraka niz obalu, bez desetominutnog pakovanja.
Pribor koji lako nosiš
Za početak ti je dovoljan jedan usklađen komplet i mala kutija varalica. U lakšem i srednjem varaličarenju sa otvorenije obale praktičan je štap dužine približno 2,4 do 2,7 metara. Na uskom potoku, pod granama, kraći štap se lakše provlači. Deklarisani raspon bacanja biraj prema varalicama koje stvarno koristiš, jer težina varalice određuje koliko ćeš je lako i precizno zabacivati.
Na otvorenoj obali duži štap olakšava vođenje strune preko priobalnog rastinja.
Pod granama prednost imaju kraći štap i prostor za kratak, kontrolisan zabačaj.
Za različite dubine spakuj nekoliko istih silikonskih varalica i otežane udice različitih masa.
Za obrasle delove dodaj montažu sa zaštićenim vrhom udice.
U malu torbu stavi klešta, rezervne predveze i kesicu za odbačenu strunu.
Više vredi dati za štap koji ti ne zamara ruku i mašinicu čija kočnica ravnomerno otpušta strunu nego za veliku zbirku varalica. Polarizacione naočare pomažu da uočiš kamenje, travu i poneku ribu ispod površinskog odsjaja. Podmetač neka bude dostupan jednom rukom, naročito na strmoj obali.
Priđi pre prvog zabačaja
Na bistroj i plitkoj vodi riba može da primeti tvoju siluetu i pokrete iznad površine. Klen koji stoji uz korenje često nestane dok tek podižeš štap. Zastani nekoliko metara od ivice, spusti torbu bez treskanja i pogledaj gde pada tvoja senka. Mirni koraci i zaklon iza žbunja korisniji su od posebnog maskirnog odela.
Prvo pretraži prve metre uz obalu, dok još stojiš odmaknut od vode. Zabaci ukoso uz ivicu trave ili paralelno sa obalom. Tek zatim priđi bliže i produži zabačaje. Ako odmah staneš na samu ivicu, možeš da rasteraš ribu iz plitkog pojasa koji si nameravao da pretražiš na kraju.
Kada vidiš ribu, spusti varalicu malo dalje od nje i provedi je kroz pravac kojim se kreće. Udarac teške varalice tik uz glavu lako izazove beg. Na tesnom prostoru smanji zamah i proveri grane iza ramena pre podizanja štapa.
Pretraži obalu po redu
Pre zabacivanja pregledaj širu oblast oko mesta na kojem stojiš. Traži promenu: završetak trske, usamljeni kamen, potopljenu granu ili prelaz iz plićaka u dubinu. Na naizgled jednoličnoj obali i mala nepravilnost zaslužuje nekoliko preciznih zabačaja. Grgeč može da se zadrži uz rub rastinja, dok klen na reci često koristi zaklon pored glavnog toka.
Na tekućoj vodi obrati pažnju na spoj brže i sporije struje. Na jezeru proveri dostupne prelaze dubine, a u kanalu ivice rastinja i mesta gde se menja širina. Prazna površina ne govori mnogo o dnu; vreme propadanja varalice i dodiri podloge daju ti dodatne tragove.
Pretraživanje možeš da složiš ovako:
Kratkim zabačajima proveri priobalni pojas.
Zatim zabacuj lepezasto, svaki put pod malo drugačijim uglom.
Istom putanjom probaj pliće, pa dublje vođenje.
Pre pomeranja proveri još jednu uočljivu prepreku ili promenu dubine.
Vetar može da nagomila sitnu hranu i ribu uz obalu prema kojoj duva, pa taj deo vredi pregledati. Posmatraj i sitnu ribu na površini. Ako vetar toliko zanosi strunu da gubiš kontrolu nad varalicom, probaj kraći zabačaj ili malo težu montažu.
Kada ostati na mestu
Pri aktivnom varaličarenju na nepoznatoj vodi, petnaestak do dvadesetak minuta sistematičnog pretraživanja može da bude razumna početna procena. To vreme meri tek kada proveriš različite uglove i dubine. Deset istih zabačaja prema sredini vode ostavlja veliki deo dostupnog prostora netaknutim.
Ostani duže ako vidiš praćenje varalice, dobiješ kratak udarac ili primetiš da se sitna riba razbežala uz obalu. Tada menjaj jednu stvar po pokušaju: uspori vođenje, promeni dubinu ili smanji varalicu. Tako možeš da prepoznaš šta je izazvalo reakciju. Ako nema znakova aktivnosti ni posle takve provere, pređi do sledeće promene na obali.
Kod ribolova šarana prirodnim mamcem čekanje ima drugačiju ulogu. Pažljivo izabrano i umereno prihranjeno mesto zaslužuje više vremena od nasumičnog zabačaja varalice. Pre selidbe proveri da li je mamac ostao na udici, da li je montaža pala u travu i može li riba uopšte da ga pronađe.
Prilagodi montažu preprekama
Ako stalno kačiš dno, prvo promeni putanju i dubinu vođenja. Lakša otežana udica sporije tone i može da provede varalicu iznad prepreke. U travi pomaže silikon na udici čiji je vrh blago sakriven u telu varalice. Takva montaža smanjuje kačenje, ali i dalje može da zapne među granama ili kamenjem.
Varalice sa izloženim trokrakama ostavi za prolaze koje si dovoljno upoznao ili ih vodi iznad prepreka. Za početak je dovoljno nekoliko oblika koji pokrivaju različite dubine. Rezervne otežane udice i pouzdani predvezi obično su korisnija kupovina od još jedne skupe varalice za isti sloj vode.
Kada osetiš da je varalica stala, ne zateži odmah. Popusti strunu, pa probaj nekoliko blagih podizanja i ponovnih popuštanja. Ako imaš bezbedan prilaz, pomeri se nekoliko koraka i promeni ugao povlačenja. Jak trzaj često samo dublje zabode udicu.
Ne izvlači zakačenu varalicu snažnim savijanjem štapa i ne obmotavaj strunu oko šake. Zategnuta varalica može naglo da poleti prema tebi.
Posle oslobađanja provuci poslednji deo strune kroz prste i potraži hrapava mesta. Oštećeni deo odseci, proveri vrh udice i ponovo veži čvor pre sledećeg zabačaja. Ako se zapinjanje ponavlja na istoj putanji, zapamti njen pravac i sledeći put provedi varalicu sa druge strane prepreke.