Zlatarsko jezero, poznato i kao Kokin Brod, slatkovodna je akumulacija u Srbiji, u oblasti rezervata Uvac. Peca se sa obale i iz čamca, uz posebnu dozvolu i ograničenja zaštićenog područja. Među glavnim lovinama su šaran, smuđ, som i klen.
- Veličina
-
Površina 744,5 ha
O vodi
Zlatarsko jezero je veštačko jezero u sastavu Specijalnog rezervata prirode „Uvac“, zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja I kategorije. Poznato je i kao jezero Kokin Brod, a njime upravlja DOO „Rezervat Uvac“. Vodu stalno kontroliše čuvarska služba.
Obale su mahom divlje i neuređene. U gornjem delu nad vodom se dižu strme litice, dok su u donjem delu blaže padine sa livadama, uvalama i divljim plažama. Takva razlika u obali važna je pri izboru mesta za pribor i pecanje sa obale.
Površina jezera iznosi od 725 do 744,5 ha. Prema starijim podacima, dubina dostiže oko 75 m, a jezero leži na približno 880 do 900 m nadmorske visine. U celom rezervatu Uvac živi oko 25 vrsta riba.
Ribe u vodi
Šaran je jedna od glavnih lovina, a jezero je u više navrata poribljavano šaranom. Lovljeni su primerci teži od 30 kg, dok je navodno ulovljen i kapitalac od 44 kg. Šaran obično obilazi prelaze dubina i mesta na kojima nalazi hranu; miran prilaz i precizno postavljen mamac često znače više od čestog prebacivanja.
Smuđ i som takođe su značajne ribolovne vrste ove vode. Smuđ se obično traži uz dno, naročito na prelazima i neravninama, a slabije svetlo često mu odgovara za hranjenje. Som se rado drži dubljih zaklona i izlazi u potragu za hranom; za njega pribor treba prilagoditi snažnom begu i mogućnosti kačenja za prepreke.
Klen, plotica i skobalj zanimljivi su pecarošu koji voli finiji pribor i pažljivo hranjenje mesta. Klen je oprezan i lako ga rastera kretanje uz obalu, dok plotica i skobalj obično traže dobro podešenu dubinu i prirodno ponuđen mamac. Babuška je takođe prisutna i njome je jezero više puta poribljavano; često dobro grize kada se mamac ponudi pri dnu.
U jezeru žive i jezerska zlatovčica, amur i tolstolobik.
Kako se peca
Ovde se peca sa obale i iz čamca. Za šarana se sa obale primenjuje dubinski ribolov, uz stalke za štapove i signalizatore, a mamci su kukuruz i boile. Sistemi se često razvlače čamcem na prelaze dubina. Pre postavljanja pribora korisno je sondirati teren uz obalske kosine, počev od oko 3 m dubine i dalje ka dubljoj vodi.
Plotica, skobalj, klen i babuška love se na plovak uz primamu, kao i fiderom sa hranilicom. Kod pecanja na plovak vredi pažljivo podesiti dubinu, dok fiderom treba održavati precizno hranjeno mesto. Manje, ujednačene količine primame olakšavaju da se riba zadrži oko mamca.
Za smuđa se koristi varaličarenje sa obale ili iz čamca, uz džigovanje silikonskim varalicama. Varalicu treba voditi tako da se oseti dodir sa dnom i zastajanje između podizanja. Smuđ se lovi i na kedera, dok se za njega i soma koriste dubinski sistemi; pri izboru pribora važni su pouzdana kočnica i kontrola ribe u završnici drila.
Pristup vodi
Pristup jezeru moguć je u blizini brane Kokin Brod i u uvali Krstac. U zoni brane i naselja Kokin Brod nalazi se neuređen parking za automobile, na oko 200 metara od vode.
Ribolovci i ribočuvari spuštaju čamce sa pristupačnih delova obale.
Pravila i dozvole
Za 2026. potrebna je posebna dozvola za zaštićeno područje, koja se dobija preko DOO „Rezervat Uvac“, ovlašćene prodaje i ribočuvarske službe; standardna jedinstvena republička dozvola ne važi. Godišnja dozvola za vode SRP „Uvac“, uključujući Zlatarsko jezero, košta 7.000 dinara za sve kategorije, jednodnevna 1.300, a sedmodnevna 2.600 dinara.
Prema starijim pravilima za ovu vodu, ribolov je dozvoljen samo na predviđenim mestima i van perioda mresta ribljih vrsta, a zabranjeni su upotreba mreža i svaki vid privrednog ili nelegalnog ribolova.
