Zaovinsko jezero je duboka veštačka akumulacija na Tari, u Srbiji, u zaštićenom području NP Tara. Peca se uz dozvolu parka i posebna ograničenja ulova i lova pojedinih vrsta. Među ribama su klen, skobalj, som i štuka.
- Veličina
-
Površina 371,2 ha
O vodi
Zaovinsko jezero, poznato i kao akumulacija Beli Rzav, nastalo je pregrađivanjem Belog Rzava tokom izgradnje od 1975. do 1983. godine. Ova slatkovodna akumulacija na Tari povezana je sa reverzibilnom hidroelektranom Bajina Bašta. Nalazi se u zaštićenom području Nacionalnog parka Tara, koji gazduje i njenom ribolovnom vodom.
Površina jezera kreće se od 371,2 do oko 430 ha pri maksimalnom usporu, a obala je duža od 20 km. Nadmorska visina je od 881 do 881,5 m, pri čemu je viša kota vezana za najviši vodostaj. Prema starijim podacima, najveća dubina je od 90 do oko 110 m. Za pecaroša je to duboka voda na kojoj izbor sloja u kojem se lovi može biti važniji od dalekog zabačaja.
Ribe u vodi
U Zaovinskom jezeru žive klen i skobalj. Klen se obično traži uz obalu, zaklon i mesta na koja padaju insekti; tih prilaz često vredi više od promene mamca. Najradije se javlja u mirnijim delovima dana, dok se skobalj obično hrani pri dnu, pa mamac treba voditi nisko i bez neprirodnog zatezanja.
Od krupnijih grabljivica tu su som i štuka. Som se obično traži uz dubinu i zaklon, naročito u sumrak, ali samo u dozvoljenim satima ribolova. Štuka najčešće napada iz zasede, pa varalicu ima smisla voditi uz zaklon i zastajkivati tokom povlačenja.
U jezeru su i pastrmka, plotica, bodorka i grgeč, kao i riba koju lokalno zovu zeka. Grgeč se često drži u jatu, pa posle prvog udarca vredi ponoviti zabačaj u istom pravcu. Jedan pecaroš ulovio je i kalifornijsku pastrmku na leptir Mepps broj 2.
Kako se peca
Na Zaovinama se pecalo sa obale i iz čamca. Za varaličarenje klena koristan je tih prilaz i zabačaj nekoliko metara od obale: nema potrebe odmah prebacivati ribu koja se drži blizu kraja. Lakši pribor pomaže da se manja varalica zabaci precizno i vodi bez grubih pokreta.
U uvali se lovio klen na popca, a za mušičarenje klena preporučuju se veštačke mušice bambule. Popac se može ponuditi tako da prirodno dodiruje površinu, dok bambulu vredi spustiti mirno i sačekati pre prvog povlačenja.
Kod brane se pecalo na crviće, a ulov kalifornijske pastrmke ostvaren je na leptir Mepps broj 2. Takav leptir treba voditi dovoljno ravnomerno da mu krilce radi, uz promenu dubine kada nema udarca. Izlazak čamcem i izbor mesta uz branu treba uskladiti sa ograničenjima NP Tara.
Pristup vodi
Prema starijim iskustvima, do vode se prilazilo pešice, spuštanjem do obale, a zatim se nastavilo kretanje uz jezero.
Pravila i dozvole
Za ribolov je potrebna dozvola NP Tara, koja prema uslovima za 2026. važi na vodama parka na kojima je ribolov dozvoljen. Godišnja se kupuje u upravnoj zgradi parka, a dnevna i sedmodnevna kod dežurnog ribočuvara na terenu. Cenovnik za 2026. predviđa 6.000 dinara za godišnju, 2.600 dinara za sedmodnevnu i 1.300 dinara za dnevnu dozvolu. Starija godišnja cena za 2025. iznosila je 5.500 dinara.
Lovostaj
Opšta pravila regiona za 2025. propisuju lovostaj za štuku od 1. februara do 31. marta, za soma od 1. maja do 15. juna, a za klena, skobalja i ploticu od 15. aprila do 31. maja. Noćni ribolov zabranjen je od 21 do 3 časa tokom letnjeg i od 18 do 5 časova tokom zimskog računanja vremena, osim ako korisnik drugačije odredi. Zabranjeni su eksploziv, struja, otrovi, podvodna puška i grabuljanje, a nedozvoljeni i nedorasli ulovi odmah se vraćaju u vodu.
Ograničenja ulova
Prema istim opštim pravilima za 2025, štuka, šaran, som, smuđ i bucov mogu se zadržati u ukupnom broju od 3 primerka dnevno. Za ploticu, jaza, skobalja, mrenu, klena i deveriku zajedničko ograničenje je 10 primeraka dnevno, uz posebno ograničenje mase ulova na Zaovinama. Najmanja lovna mera za štuku je 40 cm, za soma 60 cm, za klena, skobalja i ploticu 20 cm, a za grgeča 10 cm.
