Vlasinsko jezero je slatkovodna ribolovna voda u Srbiji, u zaštićenoj oblasti Predela izuzetnih odlika „Vlasina“. Peca se sa obale i iz čamca; prema starijim pravilima potrebna je dozvola, a za plovilo i saglasnost upravljača. Među zanimljivim ribama su ohridska pastrmka, šaran, amur i štuka.
- Veličina
-
Površina 1.413,3 ha
O vodi
Vlasinsko jezero pripada ribarskom području u okviru Predela izuzetnih odlika „Vlasina“, zaštićene oblasti prepoznatljive po plovećim tresetnim ostrvima. Područje ima međunarodni status zaštite močvarnih staništa i biodiverziteta. Ribarskim područjem upravlja upravljač zaštićene oblasti, Turistička organizacija opštine Surdulica / JP Direkcija.
Prema starijim podacima, površina jezera kreće se od 1.413,3 do 1.600 ha, pri čemu se pri maksimalnom vodostaju procenjuje na oko 1.500 do 1.600 ha. Najveća dubina je od 22 do 35 m, a nadmorska visina od 1.210 do 1.214 m. Srednja dubina iznosi 10,3 m, pa izbor plićaka, zaliva ili otvorene vode pravi bitnu razliku u pripremi pribora.
Jezero je u više navrata poribljavano. Prvo poribljavanje obavljeno je 1953. godine, kada je pušteno oko 500.000 primeraka ohridske pastrmke. Kasnije su planski unošeni šaran i amur, a som je unet 1998. godine.
Ribe u vodi
Ohridska pastrmka ima dugu istoriju na Vlasini: poribljavanje njome počelo je 1953. godine, ali se ne obavlja duže od dve decenije, dok oscilacije nivoa vode otežavaju prirodan mrest. Hvatan je primerak od 9 kg. Tu su i potočna pastrmka i kalifornijska pastrmka, poznata i kao dužičasta pastrmka. Pastrmke se obično traže u hladnijoj, kiseonikom bogatijoj vodi; pri slabijem svetlu mogu prići pliće, a varalicu vredi voditi na različitim dubinama.
Šaran i beli amur planski su unošeni u jezero, a među krupnim ulovima izdvaja se amur od 28 kg. Šarana obično treba tražiti uz prelaze dubine i mesta na kojima nalazi hranu, dok se amur često zadržava blizu vodenog bilja. Za ovakvu ribu važniji su mir na mestu i dosledna prihrana nego često prebacivanje sistema.
Som je unet 1998. godine, a uz njega se love smuđ i štuka. Smuđ se obično drži prelaza i tvrđeg dna, pa mu varalicu treba voditi blizu podloge; štuka češće vreba uz zaklon i ivicu rastinja. Somu više prijaju slabije svetlo i toplija voda, ali pri izlasku čamcem treba računati na zabranu kretanja po mraku.
Klen i bandar daju razlog da se ponese i lakši varaličarski pribor; hvatan je bandar od 2 kg. Klen ume da bude oprezan uz obalu, dok bandar često uzima manje varalice vođene sa zastajkivanjem. Za mirnije pecanje tu su babuška, poznata i kao srebrni karaš, zatim linjak i deverika.
U jezeru žive i uklija i ohridska plašica, kao i grčka bodorka i bodorka. Ribljem fondu pripadaju tolstolobik i potočna mrena, za koju se koristi i naziv krkuša. Prisutne su i jegulja, sunčica i američki somić, poznat kao cverglan.
Kako se peca
Sa obale se peca širom dostupnih delova jezera, a u plićacima i zalivima veoma je popularan ribolov na plovak, naročito za belu ribu i babušku, uz klasične mamce za belu ribu. Lakši sistem i pažljivo podešena dubina pomažu da se vidi i sitno pipkanje. Koristi se i fider, kojim se mamac i manja količina hrane mogu držati na istom mestu.
Varaličarenje je usmereno na klena, pastrmke, štuku, smuđa i soma. Koriste se metalne kašike, leptiri i vobleri, a u kutiji mesto imaju i džerkovi i silikonske varalice. Varaličarima se isplati da menjaju dubinu i brzinu vođenja, umesto da svaki zabačaj ponavljaju na isti način.
Stacionarni i dubinski ribolov namenjeni su pre svega šaranu i amuru. Ovde se obilno prihranjuje na daljinama stotinak metara od obale, na dubinama od 3 do 5 m. Za pecanje na dubinku važni su precizno zabacivanje na hranjeno mesto i pribor koji podnosi daljinu i krupnu ribu.
Iz čamca se peca uz vesla ili elektromotor i saglasnost upravljača. Praktikuje se i panulanje, odnosno vuča varalica iz čamca sa otežanjem, koristeći iste vrste varalica kao pri zabacivanju. Pri vuči je važno pratiti dubinu i držati varalicu u željenom sloju vode, a plovidbu završiti pre mraka i ne izlaziti pri slaboj vidljivosti.
Pristup vodi
Na zapadnoj obali vodi se prilazi od Vlasine Rid do Bratanovog dela, stadiona i nekadašnjeg ribarskog kampa. Centralna plaža nalazi se ispod hotela „Vlasina“, a među pristupima je i Promaja.
Na istočnoj obali pristupi su u zalivima Biljanine bare i Murin zaliv. Južni, plići deo jezera dostupan je oko ušća Božičkog kanala.
Prema starijim podacima, parking postoji uz hotele i privatne smeštajne objekte na Vlasini. Čamci se spuštaju i iznajmljuju na pristupačnim delovima obale i na centralnoj plaži.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, koja se dobija u prostorijama Turističke organizacije u Surdulici, Informativnom centru za zaštitu životne sredine na Vlasini Rid i kod distributera ribolovačkih udruženja u okruženju. Za 2026. godinu godišnja dozvola za zaštićeno područje Vlasina iznosi 5.000 dinara. Tokom 2023. godine godišnja je koštala 4.500 dinara, višednevna 2.000, a dnevna 1.000 dinara. Opšte cene dozvola u Srbiji za 2026. godinu iznose 9.000 dinara za godišnju, 1.300 za dnevnu i 2.600 dinara za višednevnu dozvolu.
Pravilima iz 2018. godine na ribolovnoj vodi PIO „Vlasina“ dozvoljeni su rekreativni i sportski ribolov i naučno-stručni izlov, dok su ostali oblici ribolova zabranjeni. Za upotrebu čamaca i drugih plovila potrebna je saglasnost upravljača, a dozvoljeni su samo električni pogon i vesla. Od zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem izuzeta su službena plovila čuvarske službe, policije, vojske i EPS-a. Zabranjeni su gliseri i skuteri na vodi, postavljanje pontona i splavova, kao i kretanje plovila po mraku ili pri slaboj vidljivosti.
Pravila za pastrmku iz 2001. godine predviđala su lovostaj od 1. oktobra do 1. marta, najmanju lovnu meru od 25 cm i dnevni ulov do 3 primerka. Opšte ograničenje za ribolovne vode u Srbiji predviđa zbirni dnevni ulov autohtonih grabljivica do 3 primerka.