Ohridska pastrmka

Ohridska pastrmka traži bistru jezersku vodu sa dovoljno kiseonika, a u Srbiji se lovi u Vlasinskom jezeru. Najbolje prilike obično pružaju rano jutro, predvečerje i oblačno vreme, kada prilazi plićim delovima. Tokom toplijeg dela godine češće se zadržava u hladnijim slojevima. Lovi se varaličarenjem i panulom, uz varalice koje oponašaju sitnu ribu.

Ukratko

Tipična težina: 0,5–2 kg
Rekord: 6,5 kg
Popularnost: 6/10
Težina ulova: 8/10
Snaga borbe: 7/10
Ukus: 9/10
Lakoća pripreme: 7/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, bočno blago spljošteno i prekriveno sitnim ljuskama.
Leđa su tamnija, a bokovi srebrnasti, sa tamnim i često crvenkastim pegama.
Usta su široka i imaju zube, a brkova nema.
Između leđnog i repnog peraja nalazi se malo masno peraje.
Repno peraje je blago usečeno, a kod krupnijih primeraka može izgledati gotovo ravno.

Kako loviti

Varaličarenje odgovara ribolovu uz obalu, preko prelaza ka dubljoj vodi i na mestima gde se skuplja sitna riba. Varalicu vodi ravnomerno, uz povremenu promenu brzine i kratke zastoje, a sloj pretraživanja prilagođavaj aktivnosti ribe. Panula je korisna za pretraživanje otvorene jezerske vode: važnije je pronaći sloj u kojem se pastrmka hrani nego stalno menjati varalice. Pri zamaranju održavaj ujednačen pritisak i ne forsiraj ribu kada naglo krene u stranu ili ka dubini.

Na šta loviti

Izdužene kašikaste varalice i vobleri koji oponašaju sitnu ribu dobar su izbor za krupnije primerke. Srebrnasti i prirodni tonovi odgovaraju bistroj vodi, dok izraženiji kontrast može pomoći pri slabijem svetlu. Manje leptiraste varalice korisne su kada se riba hrani bliže obali. Od prirodnih mamaca uzima gliste i larve vodenih insekata, naročito dok joj sitniji beskičmenjaci čine važan deo ishrane.

Gde loviti

Traži je u bistrim, hladnim jezerima, uz kamenite obale, podvodne padine i prelaze iz plićaka u dubinu. Važni su i delovi u kojima se zadržava sitna riba, ali položaj pastrmke nije isti tokom celog dana. U Srbiji živi u Vlasinskom jezeru, gde je naseljena poribljavanjem. Pri hladnijem vremenu može se približiti obali, dok je leti treba tražiti u hladnijoj vodi dalje od zagrejanog priobalja.

U kuhinji

Meso ohridske pastrmke cenjeno je zbog nežne strukture i blagog ukusa. Dobro podnosi pečenje u rerni ili na roštilju, uz malo ulja i umerene začine. Priprema nije zahtevna, ali meso lako postane suvo ako se predugo peče. Kičma i rebra mogu se uredno odvojiti, dok pri jelu ipak treba obratiti pažnju na sitnije kosti.

O ribi

Rasprostranjenje

Ohridska pastrmka, Salmo letnica, ima prirodno veoma ograničeno rasprostranjenje na Balkanu. Nije riba koja se podjednako dobro prilagođava svakoj vodi: dostupnost kiseonika i hladnijih slojeva važna je za njen opstanak, posebno tokom leta. Naseljavanje van prirodnog područja proširilo je njeno prisustvo, ali nije promenilo te osnovne potrebe.

Ishrana

Ishrana se menja sa uzrastom. Mlađe jedinke uzimaju sitne vodene beskičmenjake, uključujući larve insekata i račiće, dok krupnije sve više love ribu. Zato se odrasle jedinke često kreću za plenom, a mesto na kojem su se hranile prethodnog dana ne mora ponovo biti podjednako dobro.

Razmnožavanje

Pri razmnožavanju važna je čista, kiseonikom bogata voda i odgovarajuća šljunkovita podloga. Ženka priprema udubljenje u podlozi u koje polaže ikru, a zatim je prekriva šljunkom. Razvoj ikre odvija se u međuprostorima podloge, pa nataloženi fini mulj može ozbiljno otežati dotok kiseonika.

Prepoznavanje

Boja nije potpuno pouzdan znak prepoznavanja. Srebrnast izgled, izraženost pega i tamnija leđa mogu se razlikovati sa uzrastom, staništem i reproduktivnim stanjem. Zbog sličnosti sa potočnom pastrmkom, prepoznavanje ne treba zasnivati samo na crvenim pegama, već na celokupnom izgledu i poznavanju populacije iz koje riba potiče.