Ohridska plašica boravi u jatima u otvorenoj jezerskoj vodi, a hranu traži i bliže obali. Za ribolov su povoljni mirni, topliji dani, kada se jato podigne prema površini. Najpraktičniji je ribolov na plovak, sitnim mamcem i veoma laganim priborom.
Ukratko
- Tipična težina
- 0,01–0,03 kg
Kako prepoznati
- Telo je izduženo, bočno spljošteno i prekriveno sitnim, lako otpadajućim ljuskama.
- Leđa su sivkastozelena, a bokovi izrazito srebrnasti.
- Usta su mala, okrenuta naviše i bez brkova.
- Repno peraje je duboko račvasto, a ostala peraja uglavnom svetla.
- Veoma liči na ukliju, pa sam izgled nije dovoljan za sigurno razlikovanje.
Kako loviti
Ribolov na plovak najviše odgovara njenim sitnim ustima i brzom uzimanju hrane. Koristi osetljiv plovak, tanak najlon i malu udicu, a mamac ponudi u sloju u kojem se jato zadržava. Ako nema dodira, menjaj položaj mamca u vodi pre nego što promeniš mesto. Prihranjuj štedljivo, sitnom hranom koja pravi blag oblak i polako tone. Zatezanje treba da bude kratko i nežno, jer se sitna riba grubim pokretom lako otkači.
Na šta loviti
Sitni crvići i mali komadići gliste praktičan su izbor jer mogu da se ponude na maloj udici. Korisne su i sitne larve vodenih insekata, kao hrana koju riba prirodno susreće. Mekana mrvica hleba može da posluži kada se jato podigne ka površini. Mamac neka bude mali i neka što prirodnije propada kroz vodu; prevelik zalogaj donosi više promašenih dodira.
Gde loviti
Traži je u jezerskoj vodi, na prelazima između priobalja i otvorenog prostora. Jato može da se otkrije po sitnim prelomima površine i kratkim srebrnim odsjajima. Povoljne su obale uz koje strujanje donosi plankton, kao i mirniji delovi u kojima se hrana zadržava. Ne ostaj dugo na mestu bez aktivnosti: položaj jata važniji je od samog izgleda obale.
U kuhinji
Meso je blagog ukusa, a ovako sitna riba najčešće se priprema prženjem. Hrskava korica joj posebno odgovara, dok brojne sitne kosti zahtevaju pažnju pri jelu. Sama priprema nije zahtevna, ali čišćenje većeg ulova traži strpljenje.
O ribi
Jato nije samo način zajedničkog kretanja već i odbrana od grabljivica. Ribe naglo menjaju pravac i zbijaju se kada ih nešto uznemiri, pa srebrnasti bokovi stvaraju mnoštvo kratkih odsjaja. Zbog toga voda može naizgled da oživi, a zatim se brzo umiri kada se jato udalji.
Važan deo ishrane čine sitni planktonski organizmi. Uz njih uzima i sitne beskičmenjake i insekte koji dospeju na vodu. Tako povezuje najsitniju jezersku hranu sa krupnijim grabljivicama kojima sama služi kao plen.
Razmnožavanje je vezano za topliji deo godine, kada se ribe okupljaju u priobalju. Ikru polažu na odgovarajuću podlogu, bez kasnijeg čuvanja potomstva. Sa zahlađenjem se smanjuje aktivnost pri površini, a jata se više zadržavaju u dubljoj vodi.
Vode u kojima se nalazi
- Vlasinsko jezero (Srbija)