Velebitsko jezero, poznato i kao akumulacija Velebit, slatkovodna je ribolovna voda u Srbiji, površine preko 100 hektara. Peca se sa obale, a prema starijim podacima potrebna je dozvola. Naročito je poznato po belom i sivom tolstolobiku, a tu su i šaran i amur.
- Veličina
-
Površina 101,1 ha
O vodi
Velebitsko jezero zauzima 101,1 ha, dugo je približno od 2 do 2,5 km, a u jednom delu široko do 700 m. Dubine se kreću od 4 do 7 m, pa pri izboru mesta vredi pažljivo ispitati dno i podesiti pribor prema dubini ispred obale. Sa susednim ribnjakom čini vodeni kompleks od 850 ha.
Prema starijim podacima, jezerom je 2008. i 2010. godine gazdovalo preduzeće DOO „Panakva“ iz Novog Sada. Upravljanje je 2016. povereno firmi „Kapetanski rit“ na period od 10 godina, uz saradnju sa lokalnim klubom sportskog ribolova i kajakaškim klubom iz Kanjiže.
Ugovorom iz 2016. i 2017. godine predviđeno je poribljavanje autohtonim vrstama u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu. Pod ranijim upravljanjem nedostajalo je plansko poribljavanje.
Ribe u vodi
Beli tolstolobik i sivi tolstolobik najpre privuku pažnju pecaroša na ovoj vodi. Tolstolobici se hrane filtriranjem sitnih čestica iz vode, pa kod njihovog lova više znači pronaći sloj kojim se kreću nego uporno držati sistem na istoj dubini. U toplijoj vodi obično su aktivniji, a oblak hrane oko mamca osnova je ovakvog ribolova.
U jezeru žive i šaran i amur. Šaran obično traži hranu pri dnu, naročito uz promene dubine, a često bolje grize u svitanje i predveče. Amur je aktivniji u toplijem delu godine; za obe vrste dobro podešena kočnica znači više od pokušaja da se riba na silu dovede do obale.
Babuška i deverika zanimljive su za mirniji ribolov pri dnu, dok su som i terpan takođe stanovnici jezera. Među grabljivicama su štuka i smuđ, a prisutni su i bolen i pastrmski grgeč. Riblje društvo dopunjuju klen, mrena i škobalj.
Kako se peca
Na Velebitskom jezeru peca se sa obale. Za tolstolobika se koriste namenski sistemi za ribolov na plovak i tehnoplankton tablete, uključujući tehnoplankton sa aromom vanile i tehnoplankton sa aromom cimeta. Važno je da sistem pravilno stoji u vodi i da se oko tablete stvara oblak sitnih čestica; dubinu treba prilagođavati sloju u kojem se riba kreće.
Mirna riba lovi se na dubinku i fiderom, uz klasične mamce za mirnu ribu. Kod takvog pecanja korisno je pronaći promenu na dnu i držati hranjenje na istom mestu, umesto rasipanja hrane po širokoj površini. Peca se i na plovak direktašem, gde precizno podešena dubina i mirna prezentacija mamca pomažu da se primeti i oprezan trzaj.
Ovde se i varaličari. Pri varaličarenju vredi menjati dubinu i brzinu vođenja pre promene mesta, naročito kada se riba ne javlja pri površini. Prema starijim podacima, do 2010. godine pecalo se i sa molova uz naplatu korišćenja.
Pristup vodi
Ribolovna mesta nalaze se na obali jezera, odakle se i peca. Prema starijim podacima, do 2010. godine koristili su se i molovi uz naplatu ili zakup.
Pravila i dozvole
Raniji korisnik je navodno 2010. godine godišnju dozvolu naplaćivao 5.000 dinara, a korišćenje mola dodatnih 5.000 dinara.
