Ribnica je plitka planinsko-brdska reka kod Mionice u Srbiji, u oblasti Kolubare, duga oko 21,4–22 km. Peca se sa obale ili gaženjem, a prema starijim pravilima potrebna je dozvola za rekreativni ribolov. Glavne ribe su klen, potočna mrena i skobalj, uz krkušu.
- Veličina
-
Dužina u regionu 21,4 km
O vodi
Ribnica nastaje spajanjem Manastirice i Paklešnice kod Brežđa, na oko 300 m nadmorske visine. Tok je dug približno od 21,4 do 22 km, a sliv zauzima 115 km². Reka prolazi kroz Mionicu i kod Tabanovića nastavlja prema ušću u Kolubaru.
Prema starijim podacima, korito je izrazito plitko, usko i kamenito, sa povremenim virovima. Takva voda traži pažljiv prilazak: u plićaku se riba lako uznemiri, pa je korisnije zastati i osmotriti tok nego odmah zagaziti. Dublji džepovi i zakloni uz kamen zaslužuju pažnju pre nego što se pređe na sledeće mesto.
Kanjonski deo u katastarskoj opštini Paštrić pripada Spomeniku prirode „Ribnica“, koji obuhvata 28 hektara. U zaštićenom području nalaze se Ribnička i Šalitrena pećina i zaštićena stabla lipa.
Ribnica je ustanovljena kao ribolovna voda Ribarskog područja „Kolubara“. Upravljanje tim područjem dodeljeno je 2016. godine preduzeću „Cassini fishing“ d.o.o. iz Arilja na period od 10 godina.
Ribe u vodi
Klen živi u gornjem i srednjem toku. Obično se zadržava uz zaklon, pod nadvijenim granama i na prelazima između mirnije vode i struje. U bistroj, plitkoj vodi ume da primeti pecaroša pre nego pecaroš njega; tih prilazak i prvi precizan zabačaj često vrede više od upornog zabacivanja. Tokom toplijeg dela godine dobro reaguje na hranu pri površini, naročito ujutru i predveče.
U istom delu reke živi potočna mrena, koju pecaroši zovu i mrenica. Najpre je treba tražiti pri dnu, uz kamen i u protočnijoj vodi, gde mamac valja provesti nisko i bez neprirodnog zatezanja. Društvo joj u gornjem i srednjem toku prave krkuša i kesiga.
Skobalj preovlađuje u donjem toku i periodično dolazi iz Kolubare u većem broju radi mresta. Ova riba obično traži tekuću vodu i hrani se uz dno, pa je dobro podešena dubina važnija od dalekog zabačaja. Kada se jato pronađe, uredno ponavljanje iste putanje mamca daje više smisla nego stalno menjanje mesta.
Potočna pastrmka je nekada živela u Ribnici, ali je gotovo iščezla iz toka i danas je retkost.
Kako se peca
Ovde se peca sa obale ili gaženjem kroz vodu. Čamac nije pogodan za usko, kamenito i plitko korito. Pri gaženju je korisno najpre pretražiti bliži deo toka, pa tek onda ući u vodu, kako se riba ne bi rasterala pre prvog zabačaja.
Lako varaličarenje koristi se za klena. Lagan pribor i male varalice olakšavaju precizan zabačaj uz zaklon i kontrolu mamca u kratkim prolazima između kamenja. Varalicu treba voditi tako da što duže ostane u zoni u kojoj se riba drži, bez nepotrebnog ubrzavanja.
Ribolov na plovak ovde podrazumeva vožnju plovka za skobalja i belu ribu. Plovak treba uskladiti sa snagom struje, a dubinu podesiti tako da mamac prolazi blizu dna. Zadržavanje neka bude blago, da se sistem ne podiže naglo iz zone hranjenja.
Lov klena prirodnim mamcima obavlja se plodovima duda, kukuruzom koji se naziva i purenjak, kao i skakavcima. Kod ovakvog pecanja važan je prirodan prolaz mamca: zabačaj uzvodno od zaklona omogućava da ga struja donese do ribe.
Pristup vodi
Gornjem i srednjem toku prilazi se na potezu Brežđe–Struganik–Paštrić, kod kanjona, Ribničke pećine i manastira Ribnica.
Vodi se može prići i duž prolaska reke kroz Mionicu. U donjem toku pristup je u ataru sela Tabanović, sve do ušća u Kolubaru.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, Ribnica je otvorena za rekreativni ribolov uz obaveznu dozvolu, koja se nabavlja kod korisnika Ribarskog područja „Kolubara“, preko distributera ili lokalnih ribolovačkih udruženja.
Po opštim pravilima u Srbiji, rekreativni ribolov zabranjen je tokom cele godine od 21:00 do 03:00 za vreme letnjeg računanja vremena, odnosno od 18:00 do 05:00 za vreme zimskog računanja vremena, osim ako korisnik ribarskog područja ne odredi drugačije. Prema pravilu iz 2001. godine, lovostaj za potočnu pastrmku traje od 1. oktobra do 1. marta.
Za autohtone vrste poput klena, mrene i skobalja dozvoljeno je najviše deset komada zbirno dnevno. Ulovom jednog primerka težeg od 5 kg smatra se ispunjenim dnevni ulov.