Radoinjsko jezero je slatkovodna akumulacija u Srbiji, u oblasti kanjona Uvca, sa strmim krečnjačkim obalama. Rekreativni ribolov je dozvoljen uz dozvolu i prostorna i vremenska ograničenja, sa malobrojnih prilaza ili iz čamca. Među ribama su potočna pastrmka, američka jezerska zlatovčica, šaran i smuđ.
- Veličina
-
Površina 70,3 ha
O vodi
Radoinjsko jezero leži u klisurastom delu kanjona Uvca. Obale su izrazito strme, usečene i krečnjačke, pa izbor mesta sa kopna nije veliki. Blaže obale u ataru Radoinje i Vraneša daju većinu prilaza, dok čamac omogućava pristup liticama i uvalama.
Akumulacija je duga oko 11 km, obalska linija ima oko 25 km, a najveća dubina iznosi oko 30 m. Prema starijim podacima, površina se kreće od 55 do 180 ha, a nadmorska visina od 805 do 812 m. Kota normalnog uspora je 812 m.
Većim delom jezera upravlja „Rezervat Uvac“, u okviru Specijalnog rezervata prirode „Uvac“, zaštićenog područja I kategorije i staništa beloglavog supa. Pojas do 150 metara uzvodno od brane izuzet je iz rezervata zbog hidroenergetskog sistema RHE „Bistrica“ i njime upravlja korisnik opšteg ribarskog područja. Ta podela je važna i pecarošu, jer od mesta ribolova zavisi potrebna dozvola.
Jezero se poribljava. Kontinuirano veštačko poribljavanje uvačkih akumulacija prvenstveno je usmereno na salmonidne vrste, uz ihtiološke studije.
Ribe u vodi
Potočna pastrmka i jezerska pastrmka deo su ribljeg sveta Radoinjskog jezera, zajedno sa američkom jezerskom zlatovčicom, koju pecaroši zovu i zlatovka. Za ove hladnovodne ribe obično se traže hladniji slojevi i prelazi dubine; tokom toplijeg dela godine često se drže dublje. Varalicu vredi voditi različitim dubinama, jer aktivna riba ne mora uvek biti uz samu obalu.
Klen je zanimljiv za pecaroša koji voli da se prikrada i zabacuje precizno. Obično se drži uz zaklon, rubove obale i mesta na kojima mu voda donosi hranu, a naročito oprezno uzima mamac u bistroj vodi. Šaran se najčešće traži pri dnu, uz promene dubine i mesta na kojima se hrani; miran prilaz i precizno zabacivanje često znače više od čestog premeštanja.
Som i smuđ traže drugačije vođenje mamca. Smuđ se obično lovi blizu dna, uz prelaze i zaklone, sporijim vođenjem varalice, dok som često bolje reaguje u slabijem svetlu. Na ovoj vodi izbor termina mora ostati u granicama zabrane noćnog ribolova.
U jezeru žive i skobalj, plotica i mrena. Mladica je zaštićena od izlova, pa nije ciljna lovina.
Kako se peca
Sa obale se peca na malobrojnim dostupnim mestima, dok je čamac najefikasniji za prilaz strmim liticama i uvalama. Ribolov iz čamca podleže posebnim ograničenjima, naročito kada je čamac u pokretu.
Varaličarenje je usmereno na grabljivice i salmonide, naročito na zlatovčicu i klena. Koriste se metalne varalice, među njima leptiri i spineri, uključujući Lav MD spinere, a love se i na voblere. Menjanje brzine i dubine vođenja pomaže da se pronađe sloj u kojem riba uzima; uz litice je korisnije pažljivo pretraživanje nego nasumično zabacivanje.
Ribolov vučom iz čamca primenjuje se u dozvoljenom delu godine. Mušičarenje je takođe među najčešće korišćenim tehnikama; kod njega prednost daju miran prilaz i uredno polaganje mušice, bez nepotrebnog udaranja strunom po vodi.
Za mirnije šaranske vrste primenjuju se dubinski ribolov i ribolov na plovak. Na dubinku je važno da mamac ostane na izabranom mestu, dok na plovak treba podesiti dubinu tako da se ponuda kreće kroz sloj u kojem se riba hrani. Živi riblji mamci su, prema starijim pravilima, zabranjeni.
Pristup vodi
Malobrojni prilazi sa kopna uglavnom se nalaze na blažim obalama u ataru sela Radoinja i Vraneša. Do njih se dolazi lokalnim seoskim i šumskim putevima, a vozila se ostavljaju na proširenjima ili improvizovanim poljanama.
Pravila i dozvole
Za rekreativni ribolov potrebna je dozvola. U 2026. godini za deo kojim upravlja „Rezervat Uvac“ potrebna je dozvola SRP „Uvac“, koja se kupuje u prostorijama preduzeća „Rezervat Uvac“ u Novoj Varoši ili kod ribočuvara na vodi. Godišnja dozvola za sve kategorije košta 7.000 dinara, višednevna do 7 dana 2.600 dinara, a dnevna 1.300 dinara. Za pojas do 150 metara uzvodno od brane važi standardna republička dozvola. Republička godišnja dozvola u 2026. godini košta 9.000 dinara za seniore, 4.500 dinara za povlašćene i 800 dinara za posebne kategorije.
Uredba za SRP „Uvac“ propisuje najmanju lovnu meru od 25 cm za potočnu pastrmku, 30 cm za šarana i 40 cm za smuđa. Som se može zadržati od 60 cm, a klen od 20 cm. Za mrenu i manića najmanja mera je 25 cm, dok je za ploticu i skobalja 20 cm.