Živi prvenstveno u hladnim, dubokim jezerima sa dovoljno kiseonika. U proleće i jesen češće prilazi plićim delovima, dok se leti uglavnom traži u hladnijim dubinskim slojevima. Lovi se varaličarenjem i panulom, uz sporo ili umereno vođenje varalice blizu sloja u kojem se hrani. Dobro reaguje na kašikaste varalice i meke varalice koje oponašaju sitnu ribu.
Ukratko
- Tipična težina
- 1–5 kg
- Rekord
- 46,4 kg
Kako prepoznati
- Telo je izduženo i snažno, sa krupnom glavom i širokim ustima bez brkova.
- Po tamnosivoj do maslinastoj osnovi raspoređene su brojne svetle pege.
- Repno peraje je izrazito račvasto, znatno dublje usečeno nego kod potočne zlatovčice.
- Između leđnog i repnog peraja nalazi se malo masno peraje.
- Prednje ivice donjih peraja često su beličaste.
Kako loviti
Panula je pogodna za pretraživanje prostranih jezerskih padina i pronalaženje ribe koja prati plen. Varalicu treba voditi ravnomerno, na dubini na kojoj se zlatovčica zadržava, uz povremenu promenu brzine. Varaličarenjem se može loviti i okomitim spuštanjem varalice iz plovila: podizanje prati kontrolisano propadanje, jer udarac često dolazi baš tada. Dubinski ribolov mrtvom ribicom može biti delotvoran kada se zlatovčica hrani uz dno; mamac treba ponuditi uz rub kamenite padine, a ne nasumično na najvećoj dubini.
Na šta loviti
Kašikaste varalice dobro oponašaju oslabljenu ribicu, a njihov odsjaj pomaže grabljivcu da ih uoči. Meke varalice u obliku ribice korisne su za lov blizu dna i okomito vođenje, naročito kada se spuštaju uz kratke zastoje. Vobleri odgovaraju panuli i pretraživanju plićih delova tokom hladnijeg dela godine. Od prirodnih mamaca tipična je mrtva ribica, jer ova zlatovčica uzima i uginuli plen. Veličinu mamca i brzinu vođenja treba prilagoditi aktivnosti ribe, a ne samo njenoj mogućoj veličini.
Gde loviti
Najviše joj odgovaraju velika, hladna jezera sa čistom vodom, dovoljno kiseonika i kamenitim delovima dna. Korisna mesta za pretragu su podvodne padine, rubovi zaravni i prelazi prema dubokoj vodi. Leti je važnije pronaći hladan, kiseonikom bogat sloj nego jednostavno spustiti mamac na dno. Tokom hladnijeg dela godine može se približiti obali i hraniti iznad plićih kamenitih površina.
U kuhinji
Meso je čvrsto, masnije i punijeg ukusa, a boja može biti svetla, ružičasta ili narandžasta, zavisno od ishrane. Pogodno je za pečenje, pripremu na roštilju i dimljenje. Filetiranje olakšava pripremu, ali zahteva pažljivo uklanjanje preostalih kostiju. Zbog masnoće dobro podnosi pečenje, mada ga ne treba nepotrebno isušivati.
O ribi
Iako se u nazivu vezuje za jezera, američka jezerska zlatovčica nije samo riba koja nepomično boravi na dnu. Može prelaziti velike delove otvorene vode prateći dostupnu hranu. Njeno prisustvo snažno zavisi od odnosa hladne vode i kiseonika, pa velika dubina sama po sebi nije dovoljna da stanište bude pogodno.
Mlade ribe
Mlade ribe hrane se sitnim vodenim životinjama, uključujući račiće i larve insekata. Sa rastom kod mnogih jedinki sitna riba postaje glavni plen, ali ishrana ostaje prilagodljiva. Zbog toga krupno telo ne znači da će u svakom jezeru isključivo progoniti krupan plen.
Mresti se
Mresti se u jesen, najčešće iznad kamenitog i šljunkovitog dna. Ikra pada u međuprostore podloge, gde se razvija tokom hladnog dela godine. Za razliku od potočne pastrmke, ne pravi tipično mresno gnezdo kopanjem u šljunku.
Odlikuju je
Odlikuju je spor rast i dug život, naročito u hladnim i slabo produktivnim vodama. Krupna jedinka zato može predstavljati rezultat dugotrajnog, postepenog rasta. Razlike u dostupnosti hrane veoma utiču na građu tela, brzinu rasta i veličinu koju riba može dostići.
Vode u kojima se nalazi
- Radoinjsko jezero (Srbija)
