Plazović, poznat i kao Kiđoš, zatravljena je reka u Srbiji, u oblasti Sombora. Peca se uz dozvolu, a u donjem toku kroz Gornje Podunavlje važe posebna ograničenja pribora, čamaca i mesta za ribolov. Među ribama su štuka, šaran, babuška i crvenperka.
- Veličina
-
Dužina u regionu 47 km
O vodi
Plazović ili Kiđoš je slatkovodna reka u oblasti Sombora, sa mnogo vodenog rastinja. U velikom delu toka trava određuje gde može da se zabaci: pecaroši traže otvore i procepe kroz koje mogu da spuste mamac i izvuku ribu. U sušnim periodima reka ponekad presuši.
Donji sektor prolazi kroz Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje i pripada UNESCO rezervatu biosfere Bačko Podunavlje. U zaštićenoj zoni meandarski tok dug je 4 km, a korito široko svega 3 do 4 m. Za ribarsko područje donjeg toka u zaštićenom dobru nadležno je JP Vojvodinašume, Šumsko gazdinstvo Sombor, prema Programu za period 2022–2031.
Prema starijim podacima, ukupan tok dug je od 128 do 129 km, od čega oko 76 km prolazi kroz Mađarsku, dok deo u Srbiji ima od 37 do 52 km. Ceo rečni sliv obuhvata 1.073 km², a njegov deo u Mađarskoj 848 km².
Izvorište je na oko 135 m nadmorske visine, a reka ulazi u Srbiju na oko 95 m. Nizijski teren Bačke leži na približno 80 do 85 m. Rečna dolina između Riđice i Rastine široka je od 350 do 400 m, dok se od Bezdana do ušća sužava na manje od 100 m. Istorijski najviši vodostaj, izmeren 1970. godine, iznosio je 324 cm.
Reci se prilazi u atarima Riđice, Rastine, Bačkog Brega i Koluta, kao i Bezdana i Bačkog Monoštora. Poznato ribolovno mesto je kod uliva u Veliki bački kanal, uz Monoštorsku vodicu, koju zovu i Sveta vodica.
Ribe u vodi
Štuka je jedna od riba Plazovića, a zatravljena voda dobro objašnjava kakva mesta ova grabljivica obično bira: ivice trave i prolaze iz kojih može da napadne plen. Najčešće je vredi tražiti u hladnijem delu godine, van lovostaja, uz sporije vođenje varalice pored zaklona.
U reci žive šaran i babuška. Šaran obično pretražuje dno uz rastinje, pa mamac ima smisla položiti na čistinu blizu zaklona; u toplijem delu godine često bolje grize rano ujutru i predveče. Babuška se dobro lovi pri dnu, finijim sistemom i manjim zalogajem, naročito kada se voda zagreje.
Crvenperka se obično drži uz vodenu vegetaciju i hrani u višim slojevima, pa joj mamac treba ponuditi iznad dna, uz samu ivicu trave. U Plazoviću živi i linjak, za koji prema starijim pravilima važi trajna zabrana lova. Karaš pripada istorijskoj priči ovog vodotoka.
Kako se peca
Na Plazoviću se peca sa obale, a u delu toka unutar rezervata dozvoljen je i čamac bez motornog pogona, prema Programu za period 2022–2031. Zbog guste trave često se lovi kroz otvore u rastinju. Na plovak se koriste finiji sistemi koji lakše prolaze kroz travu; mamac spuštaj mirno, a ribu posle udarca usmeravaj prema čistini.
Dubinski ribolov je među najzastupljenijim tehnikama, naročito za šarana i babušku. Na dubinku je važno pronaći čist komad dna da udica ne ostane zatrpana u travi. Za belu ribu i šaranske vrste koriste se crvići i gliste, dok se od biljnih mamaca pecaju na kukuruz, testo i hleb. Manji zalogaj i osetljiv sistem obično daju jasniji znak kada riba pipne mamac.
Zastupljeno je i varaličarenje, a štuka se lovi na kedera. Za živi mamac koristi se sitna bela riba ulovljena čerencem. Varalicu vodi uz ivicu rastinja, a kedera postavi tako da ne može odmah da se zavuče u travu; takav položaj olakšava i praćenje ugriza i izvlačenje.
Pristup vodi
Pristup Plazoviću moguć je u atarima Riđice i Rastine, zatim Bačkog Brega i Koluta, kao i Bezdana i Bačkog Monoštora.
Kod uliva Plazovića u Veliki bački kanal nalazi se ribolovna lokacija Monoštorska vodica, poznata i kao Sveta vodica. Od Bačkog Monoštora udaljena je oko 3 km.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola koja se kupuje u ribolovačkim klubovima i udruženjima u Somboru i okolnim mestima, a linjak je pod trajnom zabranom lova. Godišnja dozvola za deo toka u SRP Gornje Podunavlje za 2026. godinu iznosi 7.000 dinara; donetim pravilnikom za 2027. predviđena je cena od 7.500 dinara. Prema opštem pravilu za Srbiju za 2026, dnevna dozvola na svim ribarskim područjima košta 1.300 dinara, a višednevna 2.600 dinara.
Po opštim pravilima za 2026, najmanja mera za šarana je 30 ili 40 cm, a lovostaj traje od 01.04. do 31.05. Za štuku je najmanja mera 40 cm, uz lovostaj od 01.02. do 31.03. Najmanja mera soma je 60 cm, a lovostaj traje od 01.05. do 15.06; za smuđa je mera 40 cm, uz lovostaj od 01.03. do 30.04.