Pavlovačko jezero, poznato i kao Kudoš, veštačka je akumulacija kod Rume i sela Pavlovci u Srbiji. Peca se pretežno sa obale; prema starijim podacima, potrebna je dozvola, a ribolov je zabranjen u označenom mrestilištu. Među glavnim ribama su šaran, smuđ, som i amur.
- Veličina
-
Površina 58 ha
O vodi
Pavlovačko jezero nastalo je 1983. godine, kada je dolina potoka Kudoš pregrađena branom dugom 400 metara radi navodnjavanja. Leži na nadmorskoj visini od 139 metara i koristi se za rekreativni i sportski ribolov. Prema starijim podacima, površina mu je od 58 do 75 hektara, a dubina od 4 do 6 metara.
Akumulacija je nekada pripadala poljoprivrednom kombinatu „Agroruma“, koji ju je nakon izgradnje poribio šaranom. U prošlosti je bilo i sporova oko režima ribolova. Kao korisnik ribarskog područja vodi se „Ribolovački Savez Vojvodine DOO“.
Travnata, pristupačna obala pogoduje pecanju sa kopna, koje ovde preovlađuje. Do vode vodi asfaltirani put iz pravca Rume i Pavlovaca, a uz obalu se prolazi prirodnim puteljcima. Jezero ima noćno osvetljenje za ribolov, a koristi se i za rekreativnu vožnju čamcem i kajakom.
Ribe u vodi
Šaran ima dugu priču na ovoj vodi: Agroruma je njime poribila akumulaciju nakon izgradnje. U jezeru ima kapitalnih primeraka, pa pribor treba birati imajući na umu i ozbiljniju ribu. Šaran obično traži hranu uz dno, naročito na prelazima dubine, a rano jutro i predvečerje često su zahvalni za pecanje.
Smuđ i som su među grabljivicama ove vode, a som narasta i do kapitalnih primeraka. Smuđ se obično drži uz dno i zaklone, a najradije grize pri slabijem svetlu. Som hranu traži pri dnu i uz zaklone; za njega su važni snažan pribor i strpljenje tokom zamaranja.
Amur i tolstolobik takođe imaju kapitalne primerke. Amur se u toplijoj vodi obično aktivnije hrani, naročito u blizini vodenog rastinja, a kukuruz je čest izbor mamca. Tolstolobik se hrani sitnim česticama u vodi, pa mu pristup nije isti kao ribama koje hranu skupljaju sa dna.
Deverika, bodorka i beolica deo su sitnije lovine, uz ribu koja se zbirno naziva bela riba. Deverika se obično traži pri dnu, dok sitnija riba može da uzima mamac i iznad njega. Prisutni su i štuka i grgeč, zanimljivi varaličarima, kao i cverglan i sunčica.
Kako se peca
Na Pavlovačkom jezeru peca se pretežno sa obale, a održavaju se i takmičenja u lovu ribe udicom na plovak. Za sitniju ribu obično je bolji osetljiv plovak i lagan pribor, uz postepeno podešavanje dubine dok se ne pronađe sloj u kojem grize. Gliste su uobičajen mamac, naročito kada se lovi blizu dna.
Koristi se i dubinski ribolov. Za šarana i amura kukuruz je čest izbor, uz montažu koja drži mamac pri dnu i pažljivo podešenu kočnicu. Pri izvlačenju krupne ribe ne treba siliti pribor, naročito kada riba krene uz samu obalu.
Varaličarenje je još jedan način pecanja na jezeru. Za smuđa se varalice obično vode blizu dna, sa zastojima u povlačenju, dok za štuku i grgeča vredi menjati dubinu i brzinu vođenja. Pri slabijem svetlu grabljivice često prilaze pliće, pa ne treba preskakati vodu neposredno ispred obale.
Pristup vodi
Do jezera se dolazi asfaltiranim putem iz pravca Rume i sela Pavlovci. Obala je travnata i pristupačna, a peške se uz vodu prolazi prirodnim puteljcima umesto uređenim pešačkim stazama.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za ribolov je potrebna dozvola i važi godišnja dozvola za rekreativni ribolov Republike Srbije. Kao prodajno mesto služi „Maxi Carp Shop“ u Rumi, gde su cene bile 7.000 RSD za republičku godišnju, 1.000 RSD za dnevnu i 2.000 RSD za višednevnu dozvolu. Dnevne ili posebne dozvole mogu se kupiti i na licu mesta ili onlajn.
Ribolov je zabranjen u delu jezera označenom kao plodište odnosno mrestilište.
