Lopatnica je mala reka kod Bogutovca u Srbiji, leva pritoka Ibra i ribolovna voda područja „Ibar“. Peca se uz dozvolu i ograničenja; prema podatku iz 2016, od ušća do fudbalskog igrališta traje zabrana ribolova. Među ribama su klen, potočna mrena i potočna pastrmka.
- Veličina
-
Dužina u regionu 11,5 km
O vodi
Lopatnica kod Bogutovca pripada ribarskom području „Ibar“, a njen gornji tok zove se Tolišnica. Izvorište je na približno 1.080 m nadmorske visine. Dužina Lopatnice je 11,5 km, dok tok zajedno sa gornjom Tolišnicom ima 32 km.
U gornjem toku korito je stenovito i široko približno 2,5 m. Nizvodno se pojavljuju sitniji kamen i šljunak, a širina dostiže približno 7 m. Dubina se kreće od oko 30 cm do 1 m u pojedinim virovima: na ovakvoj maloj vodi pecarošu više znači pažljiv prilaz nego dalek zabačaj.
Za Lopatnicu se vezuje nekadašnji mušičarski revir. Reka je 2024. označena kao posebno stanište značajno za mrest skobalja. Kao korisnik ribarskog područja „Ibar“ naveden je „Plus Sport“ d.o.o. iz Kraljeva.
Ribe u vodi
U Lopatnici žive klen i potočna pastrmka, vrste kojima se na maloj reci prilazi tiho, bez naglog izlaska na samu ivicu obale. Klen obično drži zaklon uz kamen, podlokanu obalu ili granicu mirnije i brže vode, a često bolje grize ujutru i predveče. Potočna pastrmka najčešće koristi zaklon iza kamenja i mesta gde joj struja donosi hranu; precizan zabačaj i prirodno vođenje mamca tu vrede više od stalnog pretraživanja istog mesta.
Potočna mrena hranu uglavnom traži pri dnu, uz kamenitu i šljunkovitu podlogu, pa mamac treba voditi nisko i bez neprirodnog zatezanja. U reci su i šištavac i krkuše. Lopatnica je značajna za mrest skobalja, što je posebno istaknuto 2024. godine; skobalj inače hranu traži uz dno u tekućoj vodi.
Nekadašnji revir poribljavan je kalifornijskom pastrmkom, o čemu postoji podatak iz 2009. godine. To je deo ribolovne prošlosti Lopatnice.
Kako se peca
Mušičarenje je deo ribolovne prošlosti Lopatnice kroz nekadašnji mušičarski revir. Za malu reku odgovara lagan pribor kojim se mušica može precizno spustiti u kratak prolaz između kamenja, bez nepotrebnog mahanja iznad vode.
Potočna pastrmka se obično traži suvom mušicom kada uzima hranu sa površine, a nimfom kada se hrani dublje. Mamac treba da putuje brzinom struje, bez povlačenja preko vode. Za klena je naročito važan tih prilaz: zabačaj iz zaklona često daje više izgleda nego približavanje samoj ivici vira.
Pristup vodi
Kod domaćinstva Milojević postoji parking na otvorenom, pored objekta uz koji protiče Lopatnica.
Prema starijim podacima, donji kanjonski deo je teže pristupačan.
Pravila i dozvole
Za rekreativni ribolov potrebna je dozvola prema opštem zakonskom pravilu iz 2014, sa izmenama iz 2018. Godišnja dozvola kupuje se u mestu prebivališta ili boravišta, dok dnevnu i višednevnu izdaje korisnik vode. Opšte cene za 2026. godinu iznose 9.000 dinara za redovnu godišnju, 1.300 dinara za dnevnu i 2.600 dinara za višednevnu dozvolu.
Prema podatku iz 2016. godine, na Lopatnici je uvedena trajna zabrana ribolova od ušća uzvodno do fudbalskog igrališta. Lopatnica je 2024. označena kao posebno stanište značajno za mrest skobalja.
Prema opštim pravilima sa izmenama iz 2018, lovostaj za potočnu pastrmku traje od 1. oktobra do 1. marta, a za klena i skobalja od 15. aprila do 31. maja.
Za potočnu pastrmku zabrana obuhvata period od 21 do 3 časa tokom letnjeg računanja vremena, odnosno od 18 do 5 časova tokom zimskog računanja vremena; za ostale vrste isti periodi važe osim ako korisnik odredi drugačije.
Po istim opštim pravilima iz 2018, dnevni ulov autohtonih vrsta ograničen je na najviše 5 kg. Najmanja lovna mera potočne pastrmke je 25 cm, a za klena i skobalja po 20 cm. Potočna mrena ima najmanju lovnu meru 15 cm, dok je za krkuše ona 10 cm.