Jarkovačko jezero, poznato i kao Ljukovo, veštačka je akumulacija u Srbiji, u Vojvodini, kod Jarkovaca i nedaleko od Inđije. Peca se uglavnom sa obale; prema starijim podacima potrebna je standardna dozvola, uz zabranu tokom mresta od početka aprila do početka juna, naročito oko mostića i južnije od njega. Među glavnim ribama su šaran, babuška, amur i deverika.
- Veličina
-
Površina 30,7 ha
O vodi
Jarkovačko jezero nastalo je 1976/1977. godine pregrađivanjem potoka Ljukovo. Ova slatkovodna akumulacija kod Jarkovaca, nekoliko kilometara od Inđije, poznata je i kao jezero Ljukovo. Vodom gazduje Ribolovački savez Vojvodine.
Prema starijim podacima, površina jezera je od 30,7 do 35 hektara, a dužina od 2 do 3 kilometra. Prosečna dubina je od 1,5 do 5 metara, dok se najveća dubina, kod brane, kreće od 5 do 10 metara. Brana je visoka oko 12 metara i duga oko 185 metara.
Obala je mestimično obrasla vodenom vegetacijom i trskom, pa pri izboru mesta treba gledati i koliko prostora ostaje za zabacivanje i prihvat ribe. Vodi se prilazi sa nasipa, odnosno brane, i okolnih obala, a do jezera vode asfaltni putevi. Oko dela obale proteže se biciklističko-pešačka staza duga oko 5,5 kilometara.
Ribe u vodi
Šaran i amur su u prošlosti unošeni poribljavanjem. Šarana obično vredi tražiti uz prelaze dubine i rubove vegetacije, naročito rano ujutru i predveče, kada prilazi hrani. Amur se često drži u blizini bilja i aktivnije se hrani u toplijoj vodi; za obe ribe važniji su mir na mestu i pažljivo hranjenje nego stalno prezabacivanje.
Babuška i deverika dobro odgovaraju pecarošu koji voli da održava hranjeno mesto i prati sitne promene na vrhu štapa. Babuška se često hrani pri dnu, dok deverika obično traži hranu u jatima, pa posle prvog griza ima smisla zadržati isti pravac zabacivanja. Bodorka se može tražiti i iznad dna, uz lakši pribor i osetljiv plovak.
U jezeru živi i američki patuljasti somić, poznat kao cverglan. Prisustvuju i smuđ i štuka: smuđa obično treba tražiti bliže dnu u slabijem svetlu, a štuku uz zaklon i rubove vegetacije.
Kako se peca
Ovde se peca pretežno sa obale, a najčešće se koristi fider sa kaveznim hranilicama. Na jezeru se organizuju i takmičenja u toj tehnici. Za uredno hranjeno mesto korisno je zabacivati u isti pravac i držati približno istu daljinu, dok se količina prihrane prilagođava učestalosti grizeva.
Za šarana i babušku koriste se kukuruz, crvići i gliste, uz brašnaste prihrane, TTX i šaranske mešavine. Kukuruz je praktičan kada se želi krupniji zalogaj, dok crvići i gliste omogućavaju sitniju prezentaciju. Prihranu treba dodavati postepeno, da riba traži mamac umesto da se zasiti.
Pored fidera, primenjuju se klasičan dubinski ribolov i pecanje na plovak. Na dubinku mamac ostaje pri dnu, dok se na plovak lakše pretražuju različiti slojevi vode. Uz travu i trsku precizan zabačaj i slobodan prostor za izvlačenje znače više od same daljine.
Pristup vodi
Do jezera kod Jarkovaca, nekoliko kilometara od Inđije, stiže se automobilom asfaltnim putevima. Prilaz vodi moguć je sa nasipa, odnosno brane, i okolnih obala.
Oko dela obale pruža se biciklističko-pešačka staza duga oko 5,5 kilometara, kojom je moguće kretanje pešice i biciklom.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za ribolov je potrebna jedinstvena standardna dozvola za rekreativni ribolov za teritoriju Vojvodine odnosno Srbije, koja se kupuje preko udruženja sportskih ribolovaca ili nadležnog saveza. U opštem cenovniku godišnja dozvola košta 9.000 dinara, a povlašćena za starije od 65 godina i žene 4.500 dinara. Za lica sa posebnim invaliditetom i maloletnike cena je 800 dinara; dnevna dozvola košta 1.300, a višednevna 2.600 dinara.
