Veliki vretenar boravi uz dno većih reka i u protočnim delovima akumulacija, naročito na peskovitoj, šljunkovitoj i kamenitoj podlozi. Aktivniji je u sumrak i noću, kada traži hranu pri dnu. Najrazumniji izbor je dubinski ribolov sa glistom ili manjim komadom ribljeg mesa.
Ukratko
- Tipična težina
- 0,1–0,4 kg
- Rekord
- 1 kg
Kako prepoznati
- Telo je izduženo, vretenasto i primetno suženo prema repu.
- Leđa i bokovi su žućkastosmeđi, sa tamnim, nepravilnim poprečnim prugama.
- Glava je široka i odozgo spljoštena, a usta su postavljena ispod isturenog vrha njuške.
- Leđna peraja su odvojena, a prednje ima oštre bodlje.
- Od malog vretenara razlikuje se punijim telom i kraćom, debljom repnom drškom.
Kako loviti
Dubinski ribolov najbolje odgovara njegovom načinu života. Mamac treba ponuditi na dnu, uz olovo koje ga zadržava na mestu uprkos strujanju, ali bez nepotrebno grubog pribora. Korisno je pretraživati prelaze između peska, šljunka i kamenja, umesto dugo čekati na jednoličnoj podlozi. Ribolov na plovak može biti dobar izbor tamo gde se mamac može mirno sprovesti tik uz dno. Udarci ne moraju biti snažni, pa pažnju treba usmeriti na sitna podrhtavanja vrha ili zastajanje plovka.
Na šta loviti
Glista je najpraktičniji mamac: prirodno se pomera i odgovara ribi koja hranu pronalazi pri dnu. Larve vodenih insekata takođe su dobar izbor jer čine deo njegove prirodne ishrane. Manji komad ribljeg mesa može privući krupniji primerak mirisom. Mamac treba da bude srazmeran ustima ribe i postavljen tako da vrh udice ostane slobodan.
Gde loviti
Traži delove većih vodotokova sa postojanim strujanjem i čvrstom podlogom. Posebno su zanimljivi:
- prelazi između šljunka i peska,
- rubovi kamenitih poteza,
- mesta gde struja donosi hranu uz samo dno. Na Đerdapskom jezeru u Srbiji pažnju treba usmeriti na protočne delove sa očuvanim rečnim karakterom, a ne na mirne, zamuljene uvale. Prisustvo u akumulaciji ne znači da je podjednako raspoređen po celoj vodi.
O ribi
Veliki vretenar pripada porodici grgeča, ali njegov način života nije vezan za otvoreni vodeni sloj. Najveći deo vremena provodi oslonjen na dno. Nema plivaći mehur, što mu olakšava zadržavanje pri podlozi u tekućoj vodi, ali ga čini manje spretnim u lebdenju.
U ishrani važnu ulogu imaju sitne životinje dna, naročito larve vodenih insekata, račići i crvi. Krupniji primerci uzimaju i sitnu ribu. Položaj usta omogućava mu da hranu skuplja neposredno sa podloge, dok mu šarena boja pomaže da ostane neupadljiv među kamenjem i peskom.
Mresti se u proleće, na mestima sa protokom i šljunkovitom ili kamenitom podlogom. Ikra se lepi za podlogu, a roditelji je ne čuvaju. Ovakav način razmnožavanja vezuje ga za staništa u kojima između čestica dna cirkuliše voda.
Tokom toplijeg dela godine aktivnije pretražuje dno u potrazi za hranom, uglavnom pri slabijem svetlu. Sa zahlađenjem se usporava i povlači na mirnija pridnena mesta. Ribolovcima je zato češće povremen ulov nego vrsta na koju redovno usmeravaju ribolov.
Vode u kojima se nalazi
- Đerdapsko jezero (Srbija)
