Žutulje traže hranu na peščanom i muljevitom morskom dnu, naročito u zaklonjenom priobalju i zalivima. Ribolov je obično izgledniji tokom toplijeg dela godine, predveče i noću, kada prilaze plićim hranilištima. Najtipičnije se love odmetom, uz mamac koji miruje na dnu. Komadi lignje, račići i komadi ribljeg mesa odgovaraju njihovom načinu ishrane.
Ukratko
- Tipična težina
- 1–5 kg
- Rekord
- 10 kg
Kako prepoznati
- Telo je izrazito spljošteno, sa širokim grudnim perajima koja obrazuju disk približno romboidnog oblika.
- Gornja strana je uglavnom jednolično sivkastosmeđa ili maslinasta, a donja svetla.
- Oči i otvori za uvlačenje vode nalaze se odozgo, dok su usta i škržni otvori na donjoj strani.
- Rep je dug i bičast, sa nazubljenom otrovnom bodljom.
- Koža deluje pretežno glatko i nema uočljive ljuske.
Kako loviti
Odmet je najpraktičniji izbor: mamac treba da leži na dnu, a olovo da ga zadrži na mestu bez nepotrebnog pomeranja. U ribolovu prirodnim mamcima važniji su dobra prezentacija i strpljenje nego često prebacivanje. Zalogaj može najpre ličiti na težak, spor potez; kada se struna ravnomerno zategne, ribu treba voditi stalnim pritiskom, bez naglog trzanja. Pri izvlačenju žutulja se može priljubiti uz podlogu, pa silovito povlačenje lako preoptereti pribor.
Na šta loviti
Komad lignje dobro se drži na udici i podnosi duže čekanje na dnu. Račići su prirodan izbor jer žutulje redovno traže rakove u sedimentu. Komad svežeg ribljeg mesa širi miris koji može privući ribu i kada je vidljivost slaba. Mamac postavi tako da vrh udice ostane slobodan, a završni deo pribora neka bude otporan na habanje o dno.
Gde loviti
Traži ravnije delove peščanog ili muljevitog dna, prelaze uz podvodne livade i mirnije zalive u kojima žutulja može da pretražuje sediment. U Neumskom zaljevu u Bosni i Hercegovini smisla imaju upravo takvi tipovi podloge, a ne nasumično odabrana stenovita mesta. Prisustvo odgovarajućeg dna korisniji je putokaz od samog izgleda obale.
U kuhinji
Meso žutulje je blagog ukusa, nemasno i čvrsto, a najčešće se koriste mesnati delovi grudnih peraja. Hrskavičavi skelet olakšava odvajanje mesa, ali skidanje kože i početna obrada traže iskustvo. Može se peći, pržiti ili kuvati u jelu sa povrćem. Svežina je posebno važna jer se nepravilnim čuvanjem može razviti neprijatan miris amonijaka.
O ribi
Žutulja je rasprostranjena u istočnom Atlantiku i Sredozemlju, uključujući Jadransko more. Nije vezana isključivo za zaklonjene uvale: odgovaraju joj različite priobalne oblasti, pod uslovom da podloga omogućava traženje hrane i delimično ukopavanje.
Najveći deo plena
Najveći deo plena pronalazi na dnu ili u njegovom površinskom sloju. Hrani se pre svega rakovima, mekušcima i drugim pridnenim beskičmenjacima, a uzima i sitnu ribu. Položaj usta omogućava joj da plen pokupi sa podloge, dok snažni zubi služe za drobljenje čvršćeg plena.
Dok odmara
Dok odmara, često se delimično zatrpa sedimentom, pa iznad podloge ostaju vidljive oči i otvori kroz koje uvlači vodu za disanje. Takav položaj joj omogućava da ostane slabo uočljiva, a da pri tome normalno diše. Tokom hladnijeg dela godine može se povlačiti iz plićeg priobalja u dublju vodu.
Razmnožava se
Razmnožava se unutrašnjim oplođenjem, a ženka rađa žive mlade. Oni se razvijaju u njenom telu i po rođenju već imaju prepoznatljiv spljošten oblik. Žutulja nije napadačka riba: repnu bodlju prvenstveno koristi za odbranu kada je pritisnuta, nagazena ili neoprezno prihvaćena.
Vode u kojima se nalazi
- Neumski zaljev (Bosna i Hercegovina)
