Papigača živi uz kamenite obale, na dnu obraslom algama i uz livade morske trave. U Hrvatskoj se može sresti oko Biševa, naročito na osunčanim stenovitim terenima. Najaktivnija je danju tokom toplijeg dela godine. Može se loviti odmetom ili kančenicom, uz sitan zalogaj mesa škampa ili morskog puža ponuđen blizu dna.
Ukratko
- Tipična težina
- 0,2–0,8 kg
- Rekord
- 3 kg
Kako prepoznati
- Telo je izduženo, bočno spljošteno i prekriveno krupnim, jasno vidljivim krljuštima.
- Zubi su spojeni u čvrste ploče koje ustima daju izgled kratkog kljuna.
- Odrasli mužjaci uglavnom su sivkasti do smeđi, sa svetlijim trbuhom.
- Odrasle ženke su upadljivo crvenkaste, sa sivkastom oblasti iza glave i žutim poljem uz grudno peraje.
- Leđno peraje proteže se gotovo celom dužinom leđa.
Kako loviti
Odmet je praktičan izbor sa stenovite obale: mamac spusti uz rub obrasle stene i održavaj dodir sa priborom, bez dugog popuštanja strune. Kančenicom iz čamca pretražuj prelaze između kamena i morske trave, uz dovoljno opterećenja da mamac ostane pri dnu. Zalogaj treba da bude mali, a vrh udice slobodan, jer papigača hranu uzima kratkim odgrizanjem. Podvodni ribolov omogućava neposredno opažanje ribe dok pase po stenama, ali traži miran prilaz i dobro prepoznavanje vrste.
Na šta loviti
Sitan komad mesa škampa ili morskog puža razuman je izbor za lov udicom. To su zalogaji nalik sitnim beskičmenjacima koje papigača uzima zajedno sa obraštajem. Meso puža je čvršće i bolje podnosi sitno grickanje, dok mekši zalogaj škampa treba češće proveravati. Mamac postavi uredno, bez velikog visećeg kraja. Iako se papigača pretežno hrani algama i obraštajem, alge nisu naročito praktičan ni pouzdan mamac za ciljani lov udicom.
Gde loviti
Traži osunčano kamenito dno sa razvijenim obraštajem, manje stenovite useke i rubove livada morske trave. Važnija je površina na kojoj riba može da pase nego sama dubina. U Hrvatskoj papigača živi oko Biševa, gde joj odgovaraju stenoviti obalski tereni. Na čistom pesku bez obližnjih stena i vegetacije znatno je manje izgleda za susret.
U kuhinji
Meso papigače je belo, blagog ukusa i prijatno kada je riba sveža. Pogodna je za pečenje u rerni ili na žaru, uz jednostavne dodatke koji ne prikrivaju ukus. Priprema nije naročito zahtevna, ali krupne krljušti treba pažljivo ukloniti, a pri jelu obratiti pažnju na kosti. Manje primerke lako je presušiti, pa im više prija kratka i pažljiva termička obrada.
O ribi
Ishrana
Najveći deo dana papigača provodi pretražujući podlogu. Kljunastim zubima skida alge i obraštaj sa tvrdih površina, pri čemu uzima i sitne životinje skrivene u njima. Njena ishrana zato nije ograničena samo na biljni materijal, iako je paša po stenama najuočljiviji deo njenog ponašanja.
Razmnožavanje
Tokom toplijeg dela godine razmnožava se ispuštanjem ikre i mleči u vodu. Oplođena jaja razvijaju se u vodenom stubu, a rani životni stadijumi provode vreme u planktonu. Mlade ribe kasnije prelaze na život uz dno, gde nalaze hranu i zaklon.
Aktivnost
Sa zahlađenjem opada njena aktivnost, pa je manje uočljiva na otvorenim površinama na kojima leti pase. Noću se povlači u zaklon među stenama. Zbog takvog dnevnog ritma, posmatranje terena po svetlu često govori više o njenom prisustvu nego dugo čekanje mamca u mraku.
Prepoznavanje
Upadljivo različite boje odraslih mužjaka i ženki mogu da zbune posmatrača i stvore utisak da su u pitanju različite vrste. Boja sama zato nije dovoljan znak: oblik usta, krupne krljušti i građa tela zajedno daju sigurnije prepoznavanje. Mlađi primerci nisu nužno obojeni kao odrasle ribe.
Vode u kojima se nalazi
- Lastovski kanal (Hrvatska)
- Otok Biševo (Hrvatska)
