Lastavica se traži na peskovitom i muljevitom morskom dnu, naročito uz prelaze ka tvrđoj podlozi. U Jadranu je dobar izbor lov iz plovila, uključujući vode oko Molata u Hrvatskoj. Najviše smisla ima tražiti je tokom toplijeg dela godine, kada prilazi obali i aktivno pretražuje dno. Lovi se kančenicom i odmetom, na komade lignje, račiće ili riblje trake.
Ukratko
- Tipična težina
- 0,3–1,5 kg
- Rekord
- 6 kg
Kako prepoznati
- Glava je velika, koštana i uglasta, a telo se snažno sužava prema repu.
- Leđa su crvenkasta do smeđasta, bokovi svetliji, a trbuh beličast.
- Široka grudna peraja imaju upadljiv plavičast rub, naročito vidljiv kada ih raširi.
- Ispod grudnih peraja nalaze se slobodni prstoliki zraci kojima ispituje dno.
- Usta su široka i postavljena nisko, bez brkova.
Kako loviti
Kančenica je najpraktičniji izbor iz plovila: mamac spusti do dna, pa ga povremeno blago podigni i ponovo položi. Pri sporom zanošenju plovila pretražuješ veću površinu, ali olovo ne treba neprekidno da se vuče i zapinje. Odmet ima smisla sa obale tamo gde se može dobaciti do čistog peska. Varaličarenje je takođe moguće, mekom varalicom koja se vodi kratkim pomeranjima tik iznad dna. Posle uzimanja uspostavi kontakt bez grubog trzaja, a tokom izvlačenja održavaj ravnomernu zategnutost strune.
Na šta loviti
Trake lignje su pouzdan izbor jer dobro stoje na udici i podnose pomeranje po dnu. Račići, celi ili u komadima prilagođenim udici, odgovaraju njenoj prirodnoj ishrani. Riblje trake privlače mirisom i pokretom, ali ne treba da budu toliko široke da zaklone vrh udice. Kod varaličarenja biraj meke varalice nalik sitnom plenu, dovoljno otežane da ostanu blizu podloge.
Gde loviti
Traži otvorene peskovite i muljevite površine, rubove podmorskih zaravni i prelaze između mekog dna i kamenitih delova. Čista podloga pogodnija je i za pretraživanje i za predstavljanje mamca nego gusti kamenjar. U vodama oko ostrva Molat u Hrvatskoj pažnju usmeri na takve tipove dna, umesto da se zadržavaš isključivo uz samu stenovitu obalu. Prisustvo sitnog pridnenog plena važnije je od toga koliko mesto deluje zaklonjeno.
U kuhinji
Lastavica ima belo, čvrsto i ukusno meso, cenjeno za riblju čorbu, kuvanje i pečenje. Krupna glava daje pun ukus temeljcu, dok se meso trupa može pripremati celo ili odvojiti u filete. Priprema nije naročito teška, ali tvrda glava i bodljikavi delovi traže pažljivo čišćenje. Kao i kod druge nemasne ribe, preduga termička obrada lako isuši meso.
O ribi
Velika grudna peraja podsećaju na krila, ali lastavica njima ne leti iznad mora. Još zanimljiviji su slobodni zraci ispod njih: pokretljivi su i imaju čulnu ulogu, pa ribi pomažu da istražuje podlogu i pronađe skriven plen.
Hrani se pretežno rakovima, a uzima i sitne ribe i druge životinje koje nalazi uz dno. Zbog takvog načina ishrane često se kreće u kratkim naletima, zastaje i ispituje teren, umesto da neprekidno juri plen kroz otvorenu vodu.
Lastavica može da proizvodi zvuke pomoću mišića povezanih sa plivaćim mehurom. To je osobina koja lako iznenadi ribolovca, ali nije neobična za njenu porodicu.
Razmnožava se polaganjem ikre koja se razvija u vodenom stubu. Mlađ tokom ranog razvoja živi drugačije od odraslih riba, a kasnije postepeno prelazi na život uz dno. Tokom godine lastavica menja položaj u skladu sa zagrevanjem i hlađenjem mora i dostupnošću hrane, pa isti teren ne daje podjednake rezultate u svako doba.
Vode u kojima se nalazi
- Otok Molat (Hrvatska)
