Strimer prolazi uz kamen, iza njega se pojavi senka, ali udarca nema. Ubrzaš povlačenje i riba se vrati u dubinu. Posle nekoliko takvih pokušaja lako je okriviti boju mušice. Ipak, prvo proveri na kojoj dubini prolazi, koliko brzo se kreće i da li riba uopšte juri plen. Od toga zavisi da li treba promeniti vođenje ili vezati nimfu.
Prvo pogledaj kako se hrani
Potočna pastrmka može da uzme krupan zalogaj, ali veliki deo hrane pronalazi među sitnim vodenim organizmima koje struja donosi. Riba koja miruje iza kamena i povremeno se pomeri nekoliko centimetara možda uredno skuplja nimfe. Strimer koji brzo prođe metar iznad nje može ostati bez odgovora. Sama činjenica da nema kolutova na površini ne govori da je riba neaktivna.
Strimer prvo probaj kada vidiš poteru za sitnom ribom, nagle izlaske iz zaklona ili želiš da pretražiš podlokanu obalu i dublje prelaze.
Nimfu izaberi kada riba ostaje pri dnu, kratko se pomera u stranu i vraća na isto mesto, bez dužeg praćenja plena.
Suvu mušicu veži kada se riba ponovljeno podiže i uzima insekte sa površine. Posmatraj šta pluta i kako ga uzima.
Ako na nepoznatoj reci tražiš potočnu pastrmku ili lipljena, a nema jasnih znakova hranjenja, za početak je pouzdanija nimfa. Možeš je provesti kroz sporiji sloj uz dno, gde riba često stoji. Ponašanje ribe ima veću težinu od pretpostavke da će krupniji zalogaj uvek biti privlačniji.
Pripremi jednostavan strimer
Za početak uzmi mekan strimer dužine 2 do 4 centimetra, crn ili maslinast, sa malo otežanja. Takvu mušicu lakše zabacuješ i vodiš postojećim priborom nego veliki, težak strimer. Mek rep radi i pri sporijem povlačenju. Na bistroj, plitkoj vodi kreni od manje i slabije otežane mušice, da pri padu ne napravi nepotrebnu buku.
Uz plivajuću mušičarsku uzicu možeš početi predvezom dužine oko 1,8 do 2,4 metra, sa završnim delom prečnika 0,22 do 0,26 milimetara. To je praktična početna mera za mali strimer na pastrmskoj reci. Težinu mušice uskladi sa štapom; ako je zabačaj trzav i mušica udara oko tebe, smanji opterećenje.
Priđi mestu bez gaženja kroz vodu koju nameravaš da pretražiš. Prve zabačaje napravi kratko, uz bližu ivicu toka.
Zabaci popreko ili blago uzvodno od zaklona, tako da strimer ima vremena da potone pre prolaska pored ribe.
Počni sa kratkim povlačenjima uzice od 10 do 20 centimetara. Vrh štapa drži nisko, usmeren prema mušici.
Posle nekoliko prolaza produži vreme tonjenja. Tek zatim probaj težu mušicu, ako strimer i dalje prolazi previsoko.
Kad riba prati strimer
Za početak vodi strimer ravnomerno, sa kratkim pauzama. Tako lakše ponavljaš uspešan prolaz i primećuješ šta menja odgovor ribe. U brzoj vodi i sama struja pokreće mušicu, pa snažno povlačenje može samo da je iznese iz mirnijeg džepa iza kamena. U sporoj vodi pokret više zavisi od tvoje ruke.
Kada vidiš ribu kako sustiže strimer, nastavi istim ritmom. Naglo ubrzavanje ili potpuno zaustavljanje baš u tom trenutku može prekinuti praćenje. Ne podiži se i ne naginji preko obale da bolje vidiš. Riba koja priđe mušici može istovremeno da primeti tvoje pomeranje iznad vode.
Ako praćenje ponovo ostane bez udarca, u sledećem zabačaju promeni jednu stvar: ubaci pauzu od sekunde ili skrati povlačenja. Zatim proveri drugu dubinu. Posle više praćenja bez uzimanja probaj manji strimer. Menjanje boje, težine i brzine odjednom otežava ti da prepoznaš šta je pomoglo.
Zakači ribu povlačenjem uzice
Kod strimera se često promašuje zbog naglog podizanja štapa. Mušica tada izleti iz putanje ribe, naročito pri kraju vođenja. Za mali strimer probaj kontru povlačenjem uzice, kratkim pokretom ruke, bez snažnog zamaha.
Drži vrh štapa blizu površine, gotovo u pravcu predveza, i kontroliši slobodnu uzicu rukom kojom povlačiš.
Na jasan udarac ili zatezanje kratko i odlučno povuci uzicu oko 10 do 20 centimetara, bez podizanja štapa.
Kada osetiš težinu ribe, podigni štap i prihvati opterećenje njegovim savijanjem. Ako nema težine, nastavi vođenje; strimer ostaje u vodi i riba ga može ponovo uzeti.
Nosi zaštitne naočare i ostavi dovoljno mesta za zabačaj otežanim strimerom. Ako vetar nosi mušicu prema tebi ili drugom ribolovcu, promeni položaj pre sledećeg zabačaja.
Kada preći na nimfu
Ako si proverio nekoliko zaklona na različitim dubinama, a nema ni praćenja ni udarca, pređi na nimfu. Posebno vredi pokušati kada vidiš ribu koja ostaje na svom mestu pri dnu. Slab tok ne isključuje nimfu: u gotovo mirnoj vodi možeš je pustiti da tone i voditi veoma sporo.
Na manjoj reci počni jednom otežanom nimfom, predvezom oko 2,7 do 3 metra i završnim delom prečnika 0,14 do 0,18 milimetara, prema veličini ribe i preprekama. Jedna mušica se manje mrsi i lakše prati. Cilj je prirodno zanošenje kroz sloj u kojem se riba hrani.
Zabaci kratko uzvodno od mesta na kojem očekuješ ribu i ostavi nimfi vremena da potone.
Podigni višak mušičarske uzice sa brže površinske struje, ali zadrži dovoljno opuštenosti da ne vučeš nimfu.
Prati spoj uzice i predveza ili pokazivač trzaja. Na neuobičajen zastoj, pomeranje u stranu ili potapanje odgovori kratkim podizanjem štapa.
Ako se pojave pravilna uzimanja sa površine, zastani i pogledaj šta riba skuplja. Tada probaj suvu mušicu približne veličine i siluete insekta koji pluta. Zabaci dovoljno uzvodno da mušica stigne do ribe bez povlačenja predveza preko njenog položaja. Kolut pored mušice, bez uzimanja, može biti razlog da prvo popraviš zanošenje.
Povremeni dodir dna nimfom pomaže ti da proceniš dubinu. Zakačinjanje u gotovo svakom prolazu traži lakšu mušicu ili kraće tonjenje. Ako nimfa ubrzava čim mušičarska uzica uđe u bržu struju, skrati zabačaj i priđi pogodnijem uglu. Posle svakog čvrstog zakačinjanja pređi prstima preko završnog dela predveza i zameni ga ako je hrapav.