Zabaciš, zategneš najlon, a olovo se za pola minuta vrati prema obali. Vetar pritom ne deluje naročito jak. Problem može da bude talas koji stiže sa otvorenog mora, bočno strujanje ili trava koja se skuplja na najlonu. Pre nego što spakuješ teže olovo, proveri šta će se dešavati baš ispred obale na kojoj nameravaš da pecaš.
Čitaj vetar i talase zajedno
U prognozi gledaj odvojeno brzinu vetra, udare, smer vetra, visinu talasa i njihov smer. Proveri čitav period od dolaska do povratka. Jutarnjih 15 kilometara na čas malo ti znači ako se predviđa popodnevno pojačanje na 35, uz jače udare. Posebno obrati pažnju na najavljeno jačanje bure ili juga.
Broj uz oznaku značajne visine talasa nije najveći talas koji može da stigne. To je približno prosečna visina najviše trećine talasa, a pojedinačni mogu biti znatno viši. Prognoziranih 0,6 metara na otvorenom moru zato ne znači da će svaki talas uz tvoju stenu biti visok 60 centimetara.
Ako je prikazan period talasa, pogledaj i njega. To je vreme između prolazaka uzastopnih vrhova. Pri istoj visini, talasi sa periodom od osam sekundi mogu da izazovu snažnije zapljuskivanje nego kratki talasi sa periodom od četiri sekunde. Oblik dna i nagib obale menjaju način na koji se talas podiže i lomi.
Proveri pre polaska
Proveru uradi ovim redom:
Otvori pomorsku prognozu i upozorenja za oblast u kojoj planiraš ribolov. Ako je izdato upozorenje na opasne uslove, odloži izlazak na izloženu obalu.
Pogledaj satnu prognozu vetra i talasa za najbližu tačku na moru, pa je uporedi sa još jednim izvorom. Veliko neslaganje znači da je procena nepouzdanija.
Na karti proveri odakle talasi dolaze i da li između otvorenog mora i tvog mesta postoji rt, ostrvo ili lukobran. Pročitaj legendu, jer strelice ne prikazuju uvek smer na isti način.
Neposredno pre polaska pogledaj dostupnu obalsku kameru i poslednja merenja najbliže odgovarajuće plutače, ako postoje.
Za početak biraj dostupnu, zaklonjenu obalu sa širokim prostorom za stajanje. Unutrašnja strana mola može biti mirnija od spoljne, ali oko njegovog kraja talasi zaobilaze prepreku, a odbijanje od zidova pravi ukršteno talasanje. Mirna površina u jednom uglu kadra ne govori mnogo o vrhu mola.
Na kameri proveri vreme snimka i gledaj nekoliko minuta. Traži prelivanje preko obale, širinu pene i ljude koji se povlače pred talasom. Plutača pokazuje stanje na svom položaju, često dalje od obale; njeno merenje koristi za poređenje sa prognozom, ne kao tačan opis plićaka.
Na Jadranu su plima i oseka uglavnom slabije od uticaja vetra i talasa, mada razlika nivoa nije svuda jednaka. Proveri ih ako prilaz prelazi preko niske ploče ili plitkog prolaza. Jugo i promena vazdušnog pritiska takođe mogu podići nivo mora uz obalu.
Pogledaj obalu sa suvog
Kad stigneš, nemoj odmah da raspakuješ štap. Posmatraj vodu sa višeg, suvog mesta najmanje desetak minuta, a duže ako se smenjuju mirni razmaci i grupe većih talasa. Pogledaj dokle dopiru voda i pena. Mokar pojas na steni pokazuje da je more već dosezalo dalje nego što trenutno vidiš.
Proveri i put nazad. Niska prevlaka može biti suva pri dolasku, pa kasnije pod vodom. Vetar u leđa olakšava zabačaj, ali jaka bura može otežati stajanje i prihvat ribe čak i kada je površina neposredno uz obalu relativno mirna.
Ako talasi prelaze preko mesta za stajanje ili jedinog izlaza, promeni mesto. Teže olovo i bolja obuća ne rešavaju takav prilaz.
Pogledaj koliko trave talasi nose uz obalu. Posle nekoliko dana juga voda može izgledati mirnije, a svaki zabačaj i dalje skupljati otkinuto morsko rastinje. Tada se najlon optereti, montaža krene bočno i dobiješ utisak da je olovo previše lako.
Zadrži montažu na mestu
Ako je mesto bezbedno, a montaža klizi, prvo skrati zabačaj i potraži mirniji pojas između lomljenja talasa i obale. Dalji zabačaj ostavlja više najlona u vodi, pa strujanje ima veću površinu na koju deluje. Nema koristi od dodatnih dvadeset metara ako sistem odmah odnese u stranu.
Za početak je jednostavna klizna montaža pregledna: osnovni najlon prolazi kroz otvor olova, zatim slede zaštitna perla, vrtilica i predvez sa jednom udicom. Na čistom dnu možeš probati spljošteno olovo koje se manje kotrlja od okruglog. Predvez od 40 do 60 centimetara lakše se kontroliše u talasanju nego veoma dugačak.
Pribor podešavaj postepeno:
Posle zabačaja sačekaj da olovo legne, pa pokupi višak najlona bez povlačenja olova po dnu.
Podigni vrh štapa toliko da smanjiš deo najlona koji zahvataju priobalni talasi. Ako vetar pravi veliki trbuh, spusti vrh i uporedi ponašanje.
Ako montaža i dalje klizi, probaj prikladniji oblik ili malo teže olovo, na primer prelazak sa 60 na 80 grama, samo ako pribor to dopušta.
Računaj ukupnu masu za zabačaj, zajedno sa mamcem i ostalim delovima montaže. Olovo od 80 grama sa krupnim mamcem opterećuje štap više nego samo olovo. Za teže i snažnije zabačaje potreban je odgovarajući deblji završni najlon koji podnosi opterećenje pri izbačaju; povećavanje težine bez usklađivanja pribora lako završava pucanjem.
Razlikuj talas od ugriza
Talas obično savija vrh u ponovljenom ritmu. Ako se posle svakog povlačenja najlon sve više pomera u stranu, olovo verovatno klizi. Izvuci sistem i pregledaj najlon, čvorove i udicu. Čuperak trave na vrtilici može da pomera i olovo koje je prethodno uredno držalo dno.
Ako se trava vraća posle svakog zabačaja, pređi u drugi deo uvale ili na zaklonjenu stranu mola. Kod ribolova varalicom najpre skrati zabačaj i vodi je kroz dostupnu mirniju vodu; povećavanje težine ima smisla tek kada varalicu zaista ne možeš da kontrolišeš.
Posle izlaska zapiši smer vetra, prognoziranu visinu i period talasa, pa dodaj šta se stvarno dešavalo na tvom mestu. Posebno zabeleži sa koje strane talas prelazi preko ivice i pri kojim uslovima trava počinje da puni najlon. Sledeći put ćeš iste brojeve u prognozi moći da povežeš sa konkretnim delom obale.