Kafa iz termosa završi na nogavici dok se iz prtljažnika vadi poslednja torba. Neko traži maramice, neko već dobacuje da je doručak poslužen, a do vode se još nije ni stiglo. Takve sitnice umeju da prežive u sećanju mnogo duže od podatka koliko je tog jutra bilo ulova.
Pred polazak se obično zna sve: gde će se sesti, čime će se pecati i kad se kreće kući. Posle nekoliko godina ostane sasvim drugačiji raspored događaja. Pamti se kako je neko sušio čarapu na naslonu stolice, dok se o veličini ribe ukućani više ne slažu.
Kad se plan promeni
Na poznatoj obali već neko sedi. Voda je mutnija nego što se očekivalo, prilaz je raskvašen, a kutija koja je sigurno bila spakovana ipak je ostala na polici. Prvih nekoliko minuta prođe u proveravanju torbi. Onda se pribor raspodeli i počne da se traži drugo mesto, obično uz malo gunđanja.
Tu se brzo vidi kako se ljudi ponašaju kad im nešto pokvari zamisao. Jedan odmah nudi rezervni plovak. Drugi bez mnogo priče ponese težu torbu do pristupačnije obale. Dešava se i da najiskusniji prvi sedne da doručkuje, dok ostali još gledaju prema zauzetom mestu.
Takav preokret promeni i tempo dana. Umesto da se nekoliko sati ćuti nad priborom, sedne se bliže, pozajmi se makazica, otvori zajednička kesa sa hranom. Razgovor krene dok se raspetljava najlon. Posle se često više pamti ko je držao jedan kraj nego kako je čvor uopšte nastao.
Kad početnik preuzme glavnu reč
Posebno dugo traju uspomene na ribolov u kojem je neko došao prvi put. Iskusniji već ima objašnjenje za svaki promašaj i unapred zna gde riba sigurno neće biti. Početnik sasluša kratko uputstvo, zabaci i ubrzo dobije udarac. Objašnjenja tada nakratko prestanu.
Tu ima mesta za zdravu šalu, naročito kad vlasnik najpunije kutije još nema ništa da pokaže. Važno je samo da se novajliji ostavi njegov trenutak. Čim uhvati prvu ribu, nije mu potreban govor o tome kako je zapravo imao sreće i kako bi iskusniji to izveo lepše.
Takav dan se lako nastavi i kod kuće. Mokra jakna još visi u hodniku, a već se prepričava čiji je plovak prvi potonuo. Onaj ko je došao bez velikih očekivanja počinje da pita kad se ide ponovo. Ostali proveravaju da li je makar neko fotografisao njihov ulov.
Šta se prepričava kod kuće
Kad se ribolov prepričava za stolom, redosled zabacivanja brzo ispadne iz priče. Ostane deo u kojem je neko rekao nešto u pogrešnom trenutku ili pokušao da sačuva ozbiljno lice. Mnoga društva imaju takve kratke priče koje svi znaju, ali ih ipak saslušaju kad ponovo krenu.
Poklopac od kutije koji je vetar nosio po suvoj obali dok su svi pokazivali u različitim pravcima.
Jedan sendvič podeljen napola jer je druga kesa ostala u frižideru.
Rezervni štap pozajmljen bez nabrajanja koliko je skup.
Doručak produžen do podneva jer se razgovor nikome nije prekidao.
Godinama kasnije ljudi mogu drugačije pamtiti vreme ili količinu ulova. Oko izgubljenog poklopca obično postoji čvrst dogovor. Sitna neprilika ima jasan prizor: vidi se ko je potrčao, ko se smejao i ko je ostao da pridržava otvorenu kutiju. Takvi detalji se lako prizovu čim se ponovo izvadi ista oprema.
Dokle ide dobra šala
Ipak, poneki izlazak se pamti zato što je neko bio neprijatan ili neodgovoran. Ne treba svakom lošem danu naknadno tražiti zabavnu stranu. Ako se neko oseća ugroženo, ako se njegove primedbe uporno ignorišu ili se stalno čeka da se jedna osoba udostoji da pomogne, društvo se obično ranije raziđe.
Razlika se često čuje u samom prepričavanju. Oko bezazlene nezgode smeju se i oni kojima se dogodila. Kod ponižavanja smeje se uglavnom ista osoba, dok druga sklanja pogled ili menja temu. Šala o praznoj čuvarki brzo dosadi kad se ponovi svaki put kad njen vlasnik priđe automobilu.
Zato i odluka da se skrati ribolov može da ostane kao dobar deo uspomene. Neko je primetio da je drugome dosta i počeo da pakuje, bez ubeđivanja da se mora ostati još sat vremena. Na povratku se stane po nešto toplo, a razgovor se nastavi tek kad se svi malo ugreju.
Sitnice koje ostanu među priborom
Kod kuće se tragovi takvih dana zavuku na neobična mesta. U bočnom džepu torbe ostane salveta iz koje je ispala poslednja kifla. Na staroj stolici vidi se zakrpa preko rupe nastale pri nezgodnom pakovanju. U kutiji leži pozajmljeni plovak koji već mesecima čeka da bude vraćen.
Fotografije često sačuvaju ono što priča preskoči. U pozadini se vidi gomila skinutih jakni, otvoren prtljažnik ili neko ko upravo traži nešto po travi. Nesređeni kadrovi umeju da budu najzanimljiviji kad se ponovo pregledaju. Tek tada se primeti da je isti čovek na svakoj fotografiji ostao bez stolice.
Uz takvu fotografiju vredi zapisati datum i sitnicu koju kadar ne pokazuje. Recimo, zbog čega su svi sedeli kod automobila dok su štapovi bili spakovani. Ili ko je doneo termos pun kafe, a zaboravio sve šolje na kuhinjskom pultu.