Plovak miruje, kafa se ohladila, a u čuvarci nema ničega. Takvo prepodne može da prođe prijatno, uz gledanje vode, ali i u nervoznom prevezivanju udica. Razlika često počinje još kod kuće, od onoga što se od tog izlaska očekivalo.
Nekome je nekoliko slobodnih sati dovoljno dobar razlog da ponese štap. Neko je zbog tih sati rano ustao, odložio druge obaveze i došao sa jasnom namerom da ulovi ribu. Na istoj obali ta dva raspoloženja lako se sretnu.
Zašto je ulov nekome važniji
Želja za ulovom ima sasvim razumne razloge. Ribolovac koji uči da traži smuđa želi ulov kao potvrdu znanja: da je dobro procenio dubinu, izabrao mesto i vodio varalicu. Kad se mnogo truda završi bez udarca, nezadovoljstvo je očekivano. Pogotovo ako sledeći slobodan izlazak dolazi tek za nekoliko nedelja.
Postoji i ribolov u kojem se računa na obrok. Povratak praznih ruku tada ima drugačiju težinu nego posle kratke šetnje sa štapom. Ni zadržavanje dela ulova ni puštanje svake ribe sami po sebi ne govore koliko je neko pažljiv ribolovac. Pravila zadržavanja ulova zavise od vode i regiona.
S druge strane, uživanje može da bude u praćenju plovka niz struju, preciznom zabačaju ili razgovoru koji niko ne prekida. I tada je mogućnost ulova važna. Upravo ona odvaja sedenje sa zabačenim štapom od običnog sedenja kraj vode. Zajednički deo tih različitih odlazaka jeste iščekivanje trenutka kada se nešto promeni na struni.
Kad uspešna tehnika postane zamorna
Moguće je loviti više ribe, a manje želeti sledeći izlazak. Dobro savladano vođenje otežane nimfe pod vrhom štapa može da donese česte kontakte. Ipak, nekome posle izvesnog vremena nedostanu zabačaji mušičarskom strunom i čekanje da potočna pastrmka pokupi suvu mušicu sa površine.
Drugome baš kratko vođenje nimfe prija. Traži pažnju, čitanje struje i stalne sitne ispravke. Slično je sa varaličarenjem: neprekidno kretanje nekoga umori, a nekoga odmori bolje od stolice. Način pecanja zaslužuje da se bira i prema tome koliko prija, a ne samo prema broju ulovljenih riba.
Problem nastaje kad se izabrana tehnika održava iz tvrdoglavosti. Nema potrebe ceo dan ponavljati pokret koji je postao dosadan samo zato što trenutno donosi više ugriza. Promena pribora ili kraća pauza mogu da budu sasvim dovoljne.
Miran ribolov traži pažnju
Sedenje na jednom mestu ima smisla kada mamac stoji na putanji kojom se riba kreće ili na prostoru gde se hrani. Šaran može da dođe na takvo mesto i posle dužeg čekanja. Kod pecanja varalicom, obilazak dostupne obale često daje više prilika da se pronađe aktivna riba. To su različiti načini rada, sa različitim ritmom.
Ipak, opušteno ne znači bez nadzora. Ostani uz pribor, prati znakove ugriza i povremeno proveri mamac. Dugo neprimećen ugriz može da završi duboko progutanom udicom. Za odmor u stolici nije potrebno udaljavanje od zabačenog štapa.
Briga o ulovu ostaje ista bez obzira na cilj izlaska. Ribu namenjenu puštanju prihvataj mokrim rukama, podupri joj telo i zadrži je u vodi koliko god je moguće. Ako se fotografiše, priprema treba da bude završena pre podizanja ribe. Mokra mreža meredova može da posluži dok se udica pažljivo oslobađa.
Kad očekivanja pokvare dan
Izgubljena varalica obično nije veliki događaj. Nekoliko izgubljenih varalica, promašen udarac i sused koji izvlači ribu mogu brzo da promene raspoloženje. Tada se čvor vezuje na brzinu, zabačaj postaje grublji, a sledeće kačenje za kamen dočeka se još nervoznije.
Ako se varalica zaglavi, ne pokušavaj da je oslobodiš snažnim trzajima štapa prema sebi. Oslobođena varalica sa udicama može da poleti pravo ka licu.
Nije obavezno svaki loš izlazak proglasiti lepim danom. Hladnoća, umor i troškovi umeju da pokvare pecanje. Korisnije je prepoznati trenutak kada dalje forsiranje donosi samo nove greške. Nekad pomažu sendvič i deset minuta bez štapa u ruci; nekad je razumno spakovati se ranije.
Ni nova kupovina ne rešava svako nezadovoljstvo. Pre još jedne kutije varalica vredi proveriti čvorove, dubinu na kojoj se peca i način vođenja postojećih mamaca. Kraći izlazak na bližu vodu može da skine deo pritiska koji naprave dug put i velika očekivanja.
Dogovor pre prvog zabačaja
Lična mera se menja. Jednog dana prija uporno traženje ribe, drugog mirno čekanje. U društvu je važno da se to kaže pre raspakivanja. Ribolovac koji želi da obiđe obalu teško će uživati ako mora satima da ostane kraj iste stolice, kao što ni ljubitelju mirnog pecanja neće prijati stalno požurivanje.
Nekoliko dogovora može da sačuva dobar izlazak:
Unapred recite koliko vremena imate i da li planirate obilazak obale ili ostanak na jednom mestu.
Ne pretvarajte tuđi broj ulova u obavezno merilo uspeha za sve u društvu.
Ako želite da učite, izaberite jednu stvar za vežbu, recimo tačnost zabačaja ili vođenje varalice na određenoj dubini.
Ostavite drugima prostor za zabačaj i prolaz, bez obzira na to koliko dobro riba radi.
Za izlazak bez ulova koristan je cilj na koji može da se utiče. To može da bude upoznavanje jednog dela obale ili nekoliko urednih prolaza mamca kroz istu struju. Takav cilj ne zahteva da se odustane od želje za ribom, a daje razlog da se sledeći put nešto ponovi ili promeni.
Ako se posle više izlazaka javlja ista nervoza, sledeći može da bude namerno kraći, sa manje pribora i bez obećanog ulova za večeru. Vreme povratka dogovori unapred. Tako poslednji zabačaj ne mora svaki put da se produži za još sat vremena.