Kad se posle prevrtanja kajaka pribor rasprostre po peškiru, kuća odjednom liči na malu radionicu. Kutije su otvorene, iz torbe se cedi voda, a među varalicama se suši račun koji odavno ničemu ne služi. Tek tada se vidi koliko je stvari bilo na palubi. Za neke se više i ne pamti zašto su ponete.
Takvo raspremanje ume da promeni sledeći odlazak na vodu. Do tada se razmišljalo o mestu za zabacivanje, prolazu kroz trsku i obali kojoj se peške ne može prići. Sada se, još kod automobila, malo duže gleda kajak. Rukom se proveri zatvarač, pomeri torba i ostavi slobodan prostor oko sedišta.
Stabilnost lako zavara
Širok ribolovački kajak na mirnoj vodi brzo uliva poverenje. Čovek se okrene po kutiju, nagne preko boka i ubrzo prestane da primećuje svaki pokret trupa. To je prijatan deo privikavanja. Nevolja nastaje kad se stabilan kajak u glavi pretvori u kajak koji se ne može prevrnuti. Ta pretpostavka obično nastane sasvim tiho, tokom nekoliko lepih izlazaka.
Ribolov pritom zauzme gotovo svu pažnju. Gleda se vrh štapa, prati varalica, popravlja zabačaj. Promena na površini vode u početku deluje kao sitnica: tamnija pruga u daljini, prvi kratki talasi, veslo koje pri povratku traži više rada. Mesto sa kojeg se krenulo još se vidi, pa udaljenost izgleda manja nego što jeste.
Posle neprijatnog iskustva mnogi počnu ranije da završavaju pecanje. Ostane poneki nezabačen prolaz uz obalu i uredno spakovan štap dok bi se još moglo pecati. Kada se približava nevreme, pogodno mesto za izlazak dobije prednost nad povratkom baš do automobila. Po automobil se može i kasnije, kada se vreme smiri.
Na vodi nosite pravilno zakopčan prsluk za spasavanje, pratite vetar i promenu vremena, a nekome na obali javite gde ćete biti i kada se vraćate.
Povratak u kajak se vežba
Sa obale povratak u sedište izgleda kao jedan pokret rukama. Iz vode se, međutim, odjednom primete visina boka, položaj ručki i torba koja je baš na pogrešnom mestu. Mokra odeća pruža drugačiji osećaj, a telo se umori brže nego što čovek očekuje. Lako je razumeti zašto nekome posle prevrtanja u sećanju ostanu upravo ti pokušaji.
Povratak u kajak zato zaslužuje poseban izlazak, bez pecanja. Na obuci, uz stručni nadzor, u zaštićenoj vodi i sa obezbeđenom podrškom, upoznaje se sopstveni kajak iz položaja koji se tokom običnog ribolova ne vidi. Način povratka zavisi od konstrukcije kajaka i sposobnosti veslača; poznat pokret treba uvežbati sa opremom koja se zaista koristi.
Tu obično nestane malo sujete. Neko otkrije da mu smeta visoko postavljena torba, neko da mu ruke brzo otkazuju. Ima i smeha, naročito kada pokušaj završi ponovnim klizanjem u vodu. Između dva pokušaja odmara se i razgovara o sasvim konkretnim stvarima, poput položaja sedišta ili kutije iza leđa.
Pribor dobije drugo mesto
Kod kuće zatim počne malo preslaganje. Ribolovci vole da budu spremni za svaku mogućnost, pa u kajak lako uđe pribor za nekoliko različitih ribolova odjednom. Posle prevrtanja izbor se često suzi na manje opreme. Jedna kutija ostane na radnom mestu, druga sačeka u automobilu. Oko nogu ponovo ima prostora.
Sitnice koje ranije nisu privlačile pažnju odjednom se redovno proveravaju. Telefon dobije odgovarajuću vodonepropusnu futrolu, zatvarači se pregledaju pre polaska, a ono što treba da bude pri ruci prestane da putuje na dnu pretrpane torbe. Za to uglavnom treba nekoliko minuta i malo reda, dok se kod kuće još može sve izvaditi na sto.
Na tom stolu često ostanu:
Kutija sa tragom mulja ispod pregrade, i posle pranja.
Pokvašena beležnica čiji su se listovi zalepili.
Varalica kojoj treba zameniti oštećenu udicu.
Gomilica pribora koji sledeći put ostaje kod kuće.
O izgubljenom priboru može još dugo da se priča. Posebno o onom komadu koji godinama nije korišćen, a baš tog jutra je morao da pođe. Humor obično stigne tek kada se sve osuši. Dok se kutije prazne, uglavnom se ćuti i traži još jedan peškir.
Kako izgleda sledeći izlazak
Sledeći polazak ume da bude skromniji. Kraća ruta, poznat prilaz i manje stvari za unošenje. Ima vremena da se bez štapa malo provesla, okrene kajak i ponovo oseti kako reaguje. Na obali neko već zabacuje, a ovde se još podešava sedište. Nekada bi to delovalo kao izgubljenih deset minuta.
Mir se obično vraća kroz takve ponovljene radnje. Kajak se iznese, oprema rasporedi, veslo legne u ruke. Zatim ponovo dođe ono zbog čega se krenulo: mogućnost da se priđe tihom delu obale i zabaci iz ugla koji sa kopna nije dostupan. Sada u planu ima više prostora i za pakovanje i za povratak.
Po dolasku kući pribor opet ide na sušenje, čak i kada se ništa naročito nije dogodilo. Otvore se kutije, obriše sedište i mokar peškir izvadi iz prtljažnika. Dok se stvari vraćaju na mesto, u automobil se ubaci i suva majica, presavijena preko rezervnih čarapa.