Plovak nestane, štap se savije, a uz obalu se umesto očekivanog ulova pojavi dugačka štuka. Meredov deluje premalo, klešta su na dnu torbe, telefon u zakopčanom džepu. Iznenađenje lako potraje duže nego što bi trebalo, naročito kada je riba krupna i kada se sve događa u vreme njene zaštite zbog mresta.
Želja za uspomenom sasvim je razumljiva. Takav ulov mnogima ostane najvažniji događaj čitavog izlaska. Ipak, između prihvatanja ribe i njenog povratka u vodu treba odlučiti da li uopšte vaditi telefon, tražiti metar ili dozivati društvo sa drugog kraja obale.
Kada slučajan ulov postane obrazac
Štuka može da se zakači i kada joj ribolov nije namenjen. Sam neočekivan ulov ne govori mnogo o nameri ribolovca. Važnije je šta sledi: oslobađanje ribe i nastavak pecanja na način koji smanjuje verovatnoću novog susreta, ili ponavljanje istih zabačaja baš tamo gde se štuke stalno javljaju.
Tu se gledišta razilaze. Jedni smatraju da zbog jednog slučajnog ulova nema razloga napuštati mesto. Drugi bi odmah promenili poziciju, posebno blizu mrestilišta. Razuman razlog za promenu jesu učestali neželjeni ulovi: posle nekoliko susreta teško je računati da će sledeći zabačaj doneti sasvim drugačiji ishod.
Većina se ipak može složiti da namerno traženje štuke u osetljivom periodu ne postaje bezazleno samo zato što se riba pušta. Pravila o zaštiti ribe i dozvoljenim načinima ribolova razlikuju se prema vodi i regionu, pa ih treba proveriti pre izlaska. Na samoj obali ostaje praktično pitanje koliko se neželjeni ulov zadržava.
Pribor pre podizanja ribe
Ribolovac koji je došao sa plovkom možda nema opremu za veliku štuku. To objašnjava iznenađenje, ali ne olakšava vađenje trokuke iz zubatih usta. Na vodi gde štuka živi, pribor za oslobađanje vredi držati pri ruci i kada se cilja druga riba. Kopanje po torbi dok riba čeka u plićaku lako odnese nekoliko minuta.
Prostran meredov sa mekom, gumiranom mrežom obično pruža bolju kontrolu od hvatanja rukom dok varalica još visi iz usta. Ni u njemu riba ne mora biti mirna: slobodne udice mogu da se zakače za mrežu ili ruku. Zato se najpre oslobađa udica, a tek zatim razmišlja o podizanju ribe.
Duga klešta i sečicu za udice smesti tako da ih dohvatiš jednom rukom.
Pre vađenja odredi bezbedno mesto za oslobađanje ribe, bez oštrog kamenja i vrelog betona.
Ako je vađenje neophodno, unapred pokvasi odgovarajuću podlogu i ruke.
Na strmoj obali ne silazi niz klizavu kosinu radi fotografije.
Ako nema uslova za bezbedno merenje i snimanje, preskoči ih.
Oslobađanje bez rizičnih zahvata
Kad uslovi dozvoljavaju, udicu treba izvaditi dok je riba u meredovu, sa telom u vodi. Klešta drže prste dalje od zuba i slobodnih udica. Ako se dostupna udica ne oslobađa lako, sečica može skratiti postupak presecanjem njenog kraka. Upornim čupanjem samo se povećava rana.
Za kratko podizanje štuku treba držati vodoravno i nisko, sa osloncem ispod prednjeg dela tela i trbuha. Mokre ruke smanjuju oštećenje zaštitne sluzi. Težina velike ribe ne sme da visi samo na vilici, škržnom poklopcu ili repu. Prsti ne pripadaju škrgama, a stezanje trbuha ne rešava problem klizave ribe.
Iskusni ribolovci ponekad koriste hvat ispod škržnog poklopca, ali to nije zahvat koji treba prvi put isprobavati nad uznemirenom ribom sa udicama u ustima. Bez sigurnog znanja bolje je osloniti se na meredov i pomoć nekoga ko ume da rukuje štukom. Ako riba počne da se otima, spusti je u vodu umesto da pojačavaš stisak.
Ne podiži štuku za najlon i ne pokušavaj da rukom uhvatiš varalicu dok se riba otima. Slobodna trokuka može spojiti ribu i šaku u istom trzaju.
Koliko vredi još jedan kadar
Za kratku fotografiju postoji pošten razlog: uspomena na redak ulov, naročito prvi krupan primerak. Kada je telefon spreman, udica već izvađena, a riba se drži nisko nad vodom, snimanje može biti kratko. Problem nastaje kada se tek tada traži bolji ugao, pomera oprema i čeka neko ko još nije stigao do mesta.
Stroži stav takođe ima jasan razlog: slučajno ulovljenoj ribi u osetljivom periodu ne treba dodavati zadržavanje zbog naših želja. Merenje, vaganje i više ponovljenih snimaka produžavaju rukovanje. Vreme van vode lako se izgubi iz vida dok neko proverava da li se cela riba vidi u kadru.
Ako se već snima, praktičnije je da pomoćnik pripremi telefon pre podizanja ribe i napravi jedan kratak snimak. Samostalni ribolovac često mora da bira između sigurnog držanja i nameštanja kamere. Tada je sasvim dobar zapis i riba u vodi, uz meredov, bez podizanja na visinu grudi.
Kada riba ponovo zapliva
Snažan odlazak štuke jeste dobar znak, ali ne dokazuje da je prošla bez posledica. Deo povreda i posledica iscrpljivanja može se pokazati kasnije. Isto tako, iz jedne fotografije ne može se pouzdano tvrditi da će riba uginuti. Korisnije je prepoznati konkretan problem, poput dugog držanja van vode ili nedostatka oslonca ispod tela.
Pri puštanju ribu spusti u vodu i pridržavaj je uspravno, bez stezanja, dok ne održava ravnotežu i sama ne krene. Krupnoj štuki nemoj davati zamah niti je bacati sa obale. Ako je dostupno mesto za puštanje visoko ili klizavo, bezbedniji prilaz treba izabrati pre nego što se riba podigne iz meredova.
U tekućoj vodi glavu okreni prema blagom toku i ostavi joj prostor da ode. Nemoj je vući napred-nazad kroz vodu; mirno pridržavanje omogućava da voda prolazi preko škrga bez povlačenja ribe unazad.