Plovak miruje uz kamenitu obalu, a nekoliko metara dalje pojavljuju se disalica i bova podvodnog ribolovca. Čovek sa štapom podiže pribor, nezadovoljan što mu neko prolazi kroz mesto na kojem peca. Ronilac pokazuje prema otvorenijoj vodi. Takav susret lako preraste iz dogovora o prostoru u prepirku o tome čiji je način ribolova pošteniji.
U toj prepirci često se pomešaju različita pitanja: koliko je teško prići ribi, može li ona da bude puštena i koliko ulova neko odnosi. Ovde govorimo o podvodnom ribolovu na dah, kakav se vezuje za Jadransko more. Već se tu njegov smisao razlikuje od ribolova u kojem je cilj uhvatiti ribu, pogledati je i vratiti u vodu.
Zašto deluje kao prečica
Sa obale sve može izgledati jednostavno: ribolovac uđe među ribu, vidi je i puca. Nedostaje neizvesnost čekanja na udarac koju poznaje čovek sa štapom. Onome ko ribolov meri nadmudrivanjem mamcem, neposredan izbor mete može delovati kao prevelika prednost, naročito kada na obalu stižu samo fotografije uspešnih ulova.
Pod vodom, međutim, riba ne čeka mirno. Vidljivost se menja, prilazak traži mirnoću, a zadržavanje daha ograničava vreme. Mnogo zarona prođe bez prilike za hitac. Teškoća postupka zato zaslužuje pošten opis, bez predstave da se ulov samo pokupi sa dna.
Ipak, sama težina nekog načina ribolova slabo govori o njegovoj prihvatljivosti. Ribolov sa štapom takođe može biti vrlo lak kada se riba zgusne na malom prostoru. Većina ribolovaca lakše se složi oko toga da su nepotrebno ranjavanje i gomilanje ulova problem, nego oko toga koliko prednosti sme da pruži određeni pribor.
Izbor ribe pre hica
Najbolji argument u prilog podvodnom ribolovu jeste izbor pre hica. Ribolovac može da vidi vrstu, proceni veličinu i propusti ribu koju ne namerava da uzme. Kod udice se takva odluka često donosi tek kada je riba već zakačena, ponekad i duboko.
Ta prednost zavisi od znanja i uzdržanosti. Maska čini da predmeti pod vodom izgledaju veći i bliži, a ugao gledanja otežava procenu. Brancin viđen ukoso lako zavara neiskusno oko. Ako nisi siguran u vrstu ili veličinu, propusti ribu. Posle hica nema jednostavnog vraćanja na početno stanje.
Selektivnost ima i nezgodnu stranu: omogućava stalno traženje najkrupnijih primeraka. Kod mnogih vrsta velike, zrele jedinke daju znatan doprinos razmnožavanju. Biranje ribe zato samo po sebi ne znači mali uticaj na njenu populaciju. Važno je i koliko se često dolazi na isto područje i koliko se ribe sa njega odnosi.
Puštanje menja pogled na ulov
Za ribolovce kojima je puštanje osnovni deo izlaska na vodu, podvodni ribolov ostaje teško prihvatljiv. Pogodak je namenjen uzimanju ribe, a loš pogodak može ostaviti ranjenu ribu koju nije moguće pronaći. Njihov prigovor ima težinu čak i kada priznaju da prilazak ribi zahteva ozbiljno umeće.
Sa druge strane, ribolovac koji želi obrok od sopstvenog ulova može smatrati odgovornijim da unapred izabere jednu ribu nego da zakači više njih dok dođe do one koju će zadržati. Taj razlog vredi razmotriti. On ipak ne daje osnov da se svaki pogodak opisuje kao trenutna smrt, niti svaki izlazak kao ribolov bez neželjenih posledica.
Ni puštanje ne garantuje preživljavanje. Duboko zakačena udica, dugo zamaranje i zadržavanje na vazduhu mogu imati posledice koje se ne vide kada riba otpliva. Tu postoji zajednička mera za oba pristupa: izbeći nepotrebne povrede. Kod štapa to uključuje odgovarajuću snagu pribora i kratko rukovanje, a pod vodom odustajanje od nesigurnog hica.
Rizik nije dokaz poštenja
Ponekad se kao odbrana podvodnog ribolova navodi da i ribolovac izlaže sebe opasnosti. To slabo rešava etičko pitanje. Veći rizik za čoveka ne smanjuje povredu ribe. Može, međutim, da ugrozi partnera koji pokušava da pomogne, naročito kada želja za ulovom potisne dogovor o povratku.
Početniku je potrebna obuka za ronjenje na dah i bezbedno rukovanje podvodnom puškom. Dobra plivačka kondicija to ne zamenjuje. Produžavanje zarona zbog ribe koja je upravo prišla posebno je loš trenutak za isprobavanje sopstvenih granica.
Roni sa obučenim partnerom i smenjujte se u zaronima, tako da jedan aktivno nadgleda drugog, uključujući izron i oporavak na površini.
Ne hiperventiliraj pre zarona. Gubitak svesti može nastupiti bez jasnog upozorenja.
Pušku nikada ne usmeravaj prema ljudima i ne nosi je napunjenu van vode.
Odustani kada vidljivost, struja ili talasi otežavaju bezbedan povratak; ulov nije razlog da se plan produžava.
Prostor za druge na vodi
Sa stanovišta čoveka na obali, najupadljiviji deo podvodnog ribolova često je ponašanje ronioca. Prolazak preko zategnutih struna i izranjanje neposredno ispred mesta na kojem neko peca brzo stvaraju loš glas čitavom načinu ribolova. Slično važi za zabacivanje prema jasno vidljivom roniocu, bez obzira na to ko je prvi zauzeo mesto.
Bova pomaže da ronilac bude uočljiv, ali mu ne rezerviše ceo zaliv. Ni nekoliko zabačenih štapova ne daje pravo na svu okolnu vodu. Pravila zavise od vode i regiona, pa pre izlaska treba proveriti šta važi za izabrano područje. Na samoj obali mnogo nesporazuma može da se izbegne kratkim dogovorom o pravcu kretanja.
Pre ulaska pokaži gde nameravaš da prođeš i ostavi dovoljno prostora oko tuđih struna. Ako se zbog kupača, čamaca i ribolovaca ne može napraviti bezbedan prolaz, izaberi drugo mesto. Takav dogovor je lakše obaviti dok su maska i peraja još na obali.