Riba je već u meredovu, ali slobodna trokraka zapinje za mrežu dok druga čvrsto drži vilicu. Oslobađanje traje duže nego zamaranje. Udice bez kontrakuke mogu znatno da olakšaju taj posao, ali prelazak traži dve provere: da li je vrh pravilno obrađen i da li pribor održava zategnutu strunu dok riba menja pravac.
Počni sa postojećim udicama
Za početak je najbolje spljoštavanje kontrakuke na udicama koje već imaš. Tako zadržavaš gotovo istu masu i raspored opterećenja na varalici, pa se privikavaš na izvlačenje ribe bez dodatne promene njenog rada. Obradi nekoliko varalica koje često koristiš, umesto cele kutije odjednom.
Trokraka bez kontrakuke i dalje ima tri oštra vrha. Lakše se vadi, ali slobodni kraci mogu da zakače drugi deo ribe ili mrežu. Prelazak na jednokrake udice zato posmatraj kao poseban sledeći korak. Pravila o dozvoljenim udicama proveri za vodu i region u kojem pecaš.
Pripremi uska klešta sa ravnim delom čeljusti i dobro osvetli radnu površinu. Ako telo varalice smeta pristupu, skini udicu kleštima za rascepne alkice.
Postavi čeljusti preko isturene kontrakuke, tako da pritiskaju nju i žicu ispod nje, a ne sam vrh udice.
Pritisni ravnomerno dok se kontrakuka ne priljubi uz žicu. Na trokrakoj udici obradi svaki krak posebno.
Pregledaj mesto sa strane, po potrebi lupom. Ako još štrči, ponovi blag pritisak; udicu sa napuklom ili iskrivljenom žicom zameni.
Nosi zaštitne naočare i drži ostale vrhove dalje od šake. Ne lomi kontrakuku uvrtanjem, jer tako možeš oštetiti vrh ili prelomiti udicu.
Na mestu spljoštene kontrakuke može ostati malo zadebljanje. Bitno je da nema izdvojene kukice okrenute unazad. Proveri i oštrinu vrha: ako je udica ranije udarala u kamen ili je korodirala, sama obrada kontrakuke neće je učiniti dobrom za pecanje.
Jednokrake uvodi postepeno
Za prvi pokušaj izaberi kašikastu varalicu sa jednom zadnjom udicom ili jednostavan vobler. Na kašiki menjaš samo jednu udicu, pa je lakše da uočiš razliku. Kod voblera sa dve trokrake najpre zameni zadnju, a prednjoj spljošti kontrakuke.
Traži jednokrake udice namenjene montaži na varalice, sa okcem koje omogućava pravilan položaj na rascepnoj alkici. Obična udica za vezivanje predveza može da visi ukrivo. Ako želiš udicu bez kontrakuke, možeš uzeti fabrički takvu ili obraditi odgovarajuću novu udicu.
Pri izboru proveri sledeće:
Uporedi širinu luka i ukupnu dužinu, ne samo broj veličine. Oznake različitih tipova udica nisu pouzdano uporedive.
Biraj približnu masu prvobitne udice i dovoljnu debljinu žice za pribor koji koristiš.
Proveri da vrh ostaje slobodan pored tela varalice i da se udice međusobno ne kače.
Zadrži postojeću rascepnu alkicu ako je neoštećena i odgovarajuće nosivosti.
Na mnogim voblerima praktičan početni raspored je prednja jednokraka sa vrhom ka glavi varalice, a zadnja sa vrhom unazad. Posle montaže svaka treba slobodno da se zakreće. Ako udica naleže na telo ili zapinje za kljun, drugačiji položaj sam po sebi neće rešiti pogrešnu veličinu.
Proveri rad u plićaku
Promena udica može da promeni plovnost, položaj i zanošenje varalice. Kod malog voblera od pet do sedam centimetara i mala razlika u masi ume da bude primetna. Lakše udice mogu da ubrzaju izranjanje, dok teža zadnja udica može da spusti rep tokom pauze.
Zato proveravaj masu i slobodno kretanje, a ne samo izgled na dlanu. Pre skidanja starih udica provuci varalicu kroz bistru vodu uz obalu i zapamti kako stoji kada staneš. Istu probu uradi posle zamene, na metar ili dva od obale, gde je dobro vidiš.
Povuci varalicu sporo, pa brzinom kojom je obično vodiš. Posmatraj da li radi ravnomerno ili se izvrće na bok.
Zaustavi je i pogledaj položaj glave i repa, kao i brzinu tonjenja ili izranjanja.
Dodaj nekoliko kratkih trzaja. Proveri da li udica hvata predvez, kljun ili drugu udicu.
Ako se rad pogoršao, prvo proveri da li je alkica pravilno zatvorena i da li udica negde zapinje. Zatim vrati prethodnu udicu i uporedi. Nemoj odmah dodavati olovo da popraviš ravnotežu, jer time uvodiš još jednu promenu čiji efekat tek treba da proveriš.
Drži strunu ravnomerno zategnutom
Bez kontrakuke udica lakše izađe kada struna olabavi, naročito pri promeni pravca ili tresenju glave. Potrebna je stalna, umerena zategnutost, uz savijen štap koji ublažava udarce. Previše sile može da proširi mesto uboda, ispravi udicu ili pokida predvez.
Posle jasnog udara podigni štap odlučno i nastavi ravnomerno namotavanje. Izbegni niz dodatnih, silovitih kontri. Drži štap ukoso u stranu, sa rezervom savijanja, umesto da ga podižeš gotovo uspravno. Kočnica treba da otpušta strunu ravnomerno pri jačem povlačenju.
Kada riba krene prema tebi, ubrzaj namotavanje i pomeri štap u stranu da pokupiš labavu strunu. Ako iskoči, spusti vrh prema vodi i prati njeno kretanje, bez naglog povlačenja unazad. Kod naglog bega pusti kočnicu da radi; namotavanje dok ona otpušta ne pomaže.
Pripremi prihvat pre zamaranja
Meredov otvori i postavi nadohvat ruke pre prvog zabačaja. Sa udicom bez kontrakuke posebno smeta trenutak kada prestaneš da pratiš ribu da bi rasklapao dršku ili oslobađao mrežu iz granja. Pri obali je uvedi u potopljen meredov glavom napred, bez podizanja štapa visoko iznad sebe.
Udicu oslobađaj dok je riba u vodi, kad god položaj to dopušta. Mokrim rukama je kratko pridržavaj, uhvati udicu kleštima blizu luka i izvedi je putem kojim je ušla. Nemoj tresti ribu sa udice niti je podizati držeći varalicu. Gumirana mreža olakšava rad sa preostalim slobodnim vrhovima.
Ako se ribe često otkačinju, zabeleži u kom trenutku: odmah posle udara, pri skoku ili pred meredovom. Prvo proveri oštrinu i slobodan prostor oko vrha, zatim kočnicu i položaj štapa. Kada se otkačinjanje ponavlja baš pred prihvatom, pogledaj da li spuštaš štap i praviš labavu strunu dok drugom rukom posežeš za meredovom.