Otvoriš kutiju na obali, a gliste se skupile uz poklopac, podloga je topla i oseća se neprijatan miris. Problem često počne još kod kuće: previše vode, premalo vazduha ili kutija ostavljena na suncu. Za dobar mamac važni su mesto sakupljanja i način čuvanja, naročito kada do vode putuješ nekoliko sati.
Za babušku i deveriku često su dovoljne sitnije gliste, dok krupniji mamac traži i veću udicu. Zato prvo odluči koliko ti glista zaista treba za jedan izlazak. Nekoliko desetina u prostranoj kutiji lakše je održati nego prepunu posudu u kojoj se podloga brzo sabije.
Gde najlakše nalaziš gliste
Posle blage kiše, čim se smrači, pregledaj vlažan travnjak ili baštu na kojoj se ne koriste sredstva za suzbijanje štetočina. Krupnije gliste tada mogu izaći na površinu, često sa zadnjim delom tela još u rupi. Priđi lagano i usmeri slabu lampu malo ispred sebe. Jak snop i koraci po tvrdoj podlozi lako ih vrate pod površinu.
Ako je površina suva, deo svoje bašte možeš umereno zaliti predveče i obići kasnije. Traži vlažnu, rastresitu podlogu, bez barica. Tokom dugotrajne suše gliste se povlače dublje, pa jedno zalivanje ne mora dati rezultat.
Preko dana pogledaj ispod opalog lišća, trulog drveta i daske koja već leži na vlažnom tlu. Možeš i sam postaviti netretiranu dasku u senovit deo bašte i povremeno navlažiti podlogu. U zrelom, prohlađenom kompostu češće ćeš naći sitnije, živahne gliste nego u svežoj gomili koja se još zagreva.
Sakupljaj ih bez povređivanja
Gliste na površini uzimaj vlažnim prstima, bez stiskanja. Ako osetiš da se glista čvrsto drži u rupi, nemoj je čupati. Popusti pritisak i sačekaj; ako se ne oslobodi, potraži drugu. Povređeni primerci brzo propadaju u zajedničkoj kutiji.
Pri kopanju podigni manji busen lopaticom, pa ga rastresi rukom iznad podloge. Tako lakše vidiš gliste pre nego što ih presečeš novim ubodom. Sakupljaj samo koliko ti treba, a podignuto drvo i lišće vrati na mesto da se tlo ne isušuje.
Daske i kamenje podiži alatom, prvo sa udaljenije strane. Ne zavlači prste naslepo ispod zaklona, naročito po toplom vremenu kada se tu mogu skrivati zmije.
Za početak su ti dovoljni mala lopatica, rukavice, lampa i posuda sa poklopcem kroz koji prolazi vazduh. Za noćno sakupljanje zgodna je lampa sa podešavanjem jačine, jer ti ostavlja obe ruke slobodne. Skuplji alat ovde malo menja rezultat; više znači da znaš gde se vlaga zadržava.
Kutija koja čuva mamac
Za nekoliko izlazaka dovoljna je čvrsta, neprovidna plastična kutija koju lako opereš. Poklopac mora pouzdano da se zatvara, a sitni ventilacioni otvori da omogućavaju razmenu vazduha. Otvore možeš zaštititi finom mrežicom. Gliste umeju da se provuku kroz iznenađujuće male zazore.
Podloga treba da zadržava vlagu, ali da ostane rastresita. Poslužiće navlažen, usitnjen karton bez premaza, pomešan sa malo zrelog komposta ili lisnjače. Vlažnost oceđenog sunđera dobar je orijentir: pri blagom stisku podloga se spoji, ali iz nje ne curi voda.
Biraj širu kutiju, sa dovoljno slobodnog prostora iznad podloge.
Proveri da poklopac ne spada kada kutiju podigneš ili blago nagneš.
Izbegavaj oštre ivice oko naknadno izbušenih otvora.
Za celodnevni letnji izlazak vredi dati više za malu rashladnu torbu.
Ne plaćaj dodatne pregrade ako ti otežavaju pranje i vađenje podloge.
Za kraće čuvanje ne moraš da dodaješ hranu. Drži kutiju na hladnom i senovitom mestu, bez smrzavanja, i proveravaj je svakog dana. Ukloni uginule ili očigledno povređene gliste. Ako se pojavi neprijatan miris, zameni podlogu i proveri da li si preterao sa vodom.
Kada vredi gajiti gliste
Ako često pecaš prirodnim mamcem, mala kućna kolonija smanjuje zavisnost od vremena i noćnog sakupljanja. Za to su pogodnije kompostne gliste koje žive i razmnožavaju se u organskoj podlozi. Krupne gliste iz travnjaka, navikle na dublje hodnike, mnogo je teže uspešno uzgajati u plitkoj kutiji.
Za početak posluži neprovidna posuda zapremine približno 15 do 20 litara, sa ventilacijom i zaštićenim otvorima pri dnu za oticanje viška vode. Ispod stavi podmetač i redovno ga prazni. Dodaj desetak centimetara rastresite, vlažne podloge od usitnjenog kartona i zrelog komposta.
Posudu smesti u zaklonjen prostor sa stabilnom temperaturom. Kompostnim glistama uglavnom odgovara približno 15 do 25 stepeni Celzijusa. Letnja terasa na suncu i neizolovana šupa koja se zimi smrzava loša su mesta za ovakav uzgoj.
Hrani ih malim količinama usitnjenih ostataka povrća, plitko zakopanim u jednom uglu. Novu porciju dodaj tek kada prethodna uglavnom nestane. Previše hrane lako izazove truljenje i zagrevanje podloge. Meso, mlečne proizvode i masnu hranu izostavi, a sveže pokošenu travu nemoj sipati u debelom sloju.
Od kuće do obale
Na pecanje odvoji potrebnu količinu, a ostatak ostavi u glavnoj posudi. Za jednodnevni izlazak ponesi gliste u svežoj, umereno vlažnoj podlozi. Kutiju stavi u hladovinu čim raspakuješ pribor, umesto na poklopac kante koji se već ujutru zagreva.
Ako koristiš rashladni uložak, odvoji ga od kutije presavijenom krpom. Bez direktnog dodira sa ledom: cilj je da usporiš zagrevanje, a ne da zamrzneš podlogu uz zid posude. U parkiranom automobilu mamac ne ostavljaj ni dok završavaš kratke obaveze.
Kutiju otvaraj koliko je potrebno da uzmeš mamac, pa poklopac odmah vrati. Mokru glistu možeš uhvatiti prstima sa malo rastresite podloge; nema potrebe da je pritiskaš suvom krpom. Povređene gliste koje su već bile na udici drži odvojeno od zalihe.
Po povratku proveri podlogu pre nego što preostale gliste spojiš sa kućnom kolonijom. Ako je blatnjava, zagrejana ili neprijatno miriše, prebaci žive primerke u novu. Ostatak mamca i podlogu nemoj istresati na obali, posebno ako su gliste nabavljene za uzgoj.