Zabaciš uz ivicu trave, povučeš dvaput i vobler se vrati sa zelenim pramenom na trokukama. Na sledećem mestu, iznad čistog dna, silikonska ribica stalno izlazi pliće nego što želiš. Obe varalice mogu da se vode trzajima, ali se njihova razlika najbolje vidi kad zaustaviš štap i sačekaš nekoliko sekundi.
Ako biraš pribor za štuku, smuđa ili krupnijeg grgeča, gledaj gde varalica treba da prođe i šta treba da radi između dva trzaja. Boja dolazi kasnije. Za početak ti treba nekoliko dobro odabranih komada čije ponašanje poznaješ, posebno dok miruju.
Šta zapravo porediš
Ovde pod silikonom podrazumevamo izduženu ribicu sa pravim ili račvastim repom, bez široke repne lopatice. Ona na kratak trzaj može da skrene u stranu, zatim klizne i počne da propada. Širok rep koji snažno radi pri ravnomernom povlačenju pruža drugačiji otpor, pa takve varalice ne treba stavljati u istu grupu.
Nasuprot njoj je izduženi vobler sa kljunom. Kljun mu pomaže da zaroni i određuje deo njegovog kretanja, dok raspored otežanja utiče na ravnotežu i zabačaj. Kod njega unapred biraš približnu radnu dubinu i ponašanje u pauzi. Kod silikona to znatno menjaš izborom udice i dodatnog otežanja.
Dubina i pauza odlučuju
Najvažnija razlika je položaj varalice tokom pauze. Plivajući vobler tada izranja, tonući nastavlja naniže, a onaj koji lebdi ostaje približno na dostignutoj dubini. To lebdenje vredi kada riba prati varalicu, ali napada tek posle zastoja. U hladnijoj vodi često ima smisla produžiti pauzu, uz praćenje strune.
Oznaka da vobler lebdi ipak nije garancija potpunog mirovanja sa svakim sistemom. Kopča, predvez i promenjene udice mogu da poremete ravnotežu. Proveri ga u plićaku, sa priborom kojim stvarno pecaš. Blago tonjenje ili izranjanje lako se primeti pored obale, naročito ako varalicu gledaš sa strane.
Silikonska ribica najčešće nastavlja da tone kad prestaneš da povlačiš, mada postoje i plivajući materijali. Brzinu propadanja određuju telo, udica i otežanje. Možeš je voditi dublje, ali moraš da uskladiš čekanje i trzaje. Vobler odgovarajuće radne dubine jednostavnije održava približno isti sloj pri ponovljenim prolazima iznad čistog dna.
Gde silikon prolazi lakše
Uz travu, potopljene grane i retke stabljike prednost ima silikon na udici sa širokim lukom, čiji je vrh blago sakriven u telu. Trokuke voblera lako sakupe zelenilo već pri prvom dodiru. Ovako postavljen silikon prolazi kroz mnoge takve prepreke, mada ni on ne može bezbedno kroz svaki splet granja.
Telo mora da stoji pravo na udici. Ako je savijeno ili zategnuto, ribica se okreće oko svoje ose umesto da kratko skreće levo i desno. Izaberi udicu čiji luk ostavlja dovoljno prostora da se telo sabije pri ugrizu. Preteška udica može da uguši klizanje i ubrza propadanje više nego što želiš.
Za plitku travu počni silikonom bez dodatnog otežanja, sa zaštićenim vrhom udice.
Za nešto dublji prolaz probaj blago otežanu udicu, pa proveri kako ribica propada.
Iznad čistog dna biraj vobler koji radi pliće od prepreka preko kojih ga vodiš.
Ako riba prati bez napada, prvo promeni trajanje pauze, pa tek onda varalicu.
Ne menjaj trokuke težim samo da bi vobler sporije izranjao. Promena može da pokvari rad i ravnotežu; posle svake zamene proveri ponašanje u vodi.
Trzaj bez previše zatezanja
Kratak pokret vrhom štapa i zatim malo vraćanja vrha daju varalici prostor da skrene. Ako posle svakog trzaja odmah zategneš strunu do kraja, često je samo povučeš pravo ka sebi. Ostavi malo opuštene strune, dovoljno za slobodan pokret, ali ne toliko da izgubiš dodir i zakasniš sa kontrom.
Počni jednim ili dva kratka trzaja, pa zastani nekoliko sekundi. Posmatraj ponašanje varalice uz obalu pre daljeg zabačaja. Ako silikon iskače na površinu, smanji snagu pokreta, spusti vrh štapa ili dodaj malo otežanja. Ako vobler previše snažno seče i prevrće se, ublaži trzaj i proveri da udice nisu zakačile predvez.
Po vetru je lakše kontrolisati strunu sa spuštenim vrhom štapa. Dobar raspored otežanja u vobleru može da pomogne pri zabačaju, ali sama zvečka ne znači da će varalica bolje leteti. U tekućoj vodi računaj i na pritisak struje: čak i tokom pauze vobler može da radi i pomera se.
Šta prvo da kupiš
Za početnu kutiju dovoljan je mali izbor:
Jedno pakovanje silikonskih ribica dužine približno 8 do 11 centimetara, u prirodnoj boji.
Odgovarajuće udice sa širokim lukom, bez otežanja i sa blagim otežanjem.
Jedan izduženi vobler slične dužine koji lebdi, sa radnom dubinom prilagođenom vodi na kojoj pecaš.
Klešta za udice i odgovarajući predvez; za štuku obavezno otporan na zube.
Za silikon vredi platiti uredno izliveno, pravo telo i materijal koji se pri ugrizu lako sabija. Kod voblera više vrede ujednačen rad, pouzdana ravnoteža i dobre udice nego mnoštvo šara. Ako već imaš plivajući vobler, sledeća korisna kupovina je onaj koji lebdi, umesto još jednog gotovo istog plivajućeg primerka.
Ne moraš zbog ovog načina vođenja odmah da menjaš štap. Proveri da njegova težina bacanja odgovara ukupnoj masi varalice i montaže. Vrh treba da prenese kratak pokret bez prevelikog savijanja, a dužina da ti omogući trzaje bez stalnog udaranja po vodi ili obali.
Posle ribolova proveri mesto gde udica izlazi iz silikona. Kad se rascep proširi, telo klizi i krivi se pri svakom trzaju. Takav primerak odvoji za zamenu. Mokre voblere ostavi da se osuše pre zatvaranja kutije, posebno oko alkica i korena trokuka.