Živača je uređeno jezero i komercijalni ribnjak u Srbiji, u oblasti Surčina, između Boljevaca i Progara. Peca se sa uređene obale; prema starijim podacima, potrebna je dozvola ili naknada upravljaču, uz pretežni režim „uhvati i pusti“. Glavna lovina je šaran, a tu su i babuška, amur i deverika.
- Veličina
-
Površina 54,7 ha
O vodi
Živača, poznata i kao Ribnjak Živača ili Veliko jezero Živača, nastala je na nekadašnjoj mrtvaji Save između Boljevaca i Progara, u opštini Surčin. Jezero je potkovičastog oblika, a vodostaj se reguliše preko kanala Vok. Danas je to uređeni ribolovni revir i komercijalni ribnjak sa uređenom obalom, parkingom u kompleksu i reflektorima za noćno pecanje.
Prema starijim podacima, jezero zauzima 54,7 ha, dok površina vode ribnjačkog kompleksa iznosi oko 100 do 110 ha. Područje „Crni Lug – Ribnjak Živača“ obuhvata 1.221,14 ha i evidentirano je kao ekološki značajno i zaštićeno vlažno područje u međunarodnim planovima upravljanja slivom Save. U zaleđu se nalazi zaštićena Bojčinska šuma.
Kompleksom i uzgojem tradicionalno je upravljalo preduzeće DP / AD „Šaranski ribnjak Živača“ iz Boljevaca. Voda se planski poribljava i ima bogat šaranski fond.
Ribe u vodi
Šaran je glavna lovina na Živači. Obično ga vredi tražiti uz dno, na prelazima i mestima gde nalazi hranu, a rano jutro i predvečerje često su zahvalni za pecanje. Navodno je 2011. godine ulovljen primerak od 11,5 kg na dva zrna kukuruza.
Babuška i deverika daju dobar razlog da se ponese finiji pribor. Babuška se često hrani pri dnu u mirnijoj vodi, dok deverika obično dolazi u jatu, pa precizno hranjenje i zabacivanje na isto mesto mogu da zadrže ribu na hranilištu. Amur se u toplijoj vodi aktivnije hrani; za njega su korisni pouzdan pribor i strpljivo zamaranje, jer ume snažno da povuče pred prihvat.
U jezeru žive i beli tolstolobik i sivi tolstolobik, ribe koje se pretežno hrane filtriranjem sitne hrane iz vode. Od grabljivica su prisutni štuka, som i smuđ.
Kako se peca
Na Živači se peca sa uređene obale, a među najčešćim izborima su fider i metod fider. Za šarana se koristi i klasičan dubinski šaranski ribolov. Kod metod hranilice koristan je kratak predvez i mamac uz samu hranu, dok na dubinku treba podesiti kočnicu tako da riba pri prvom naletu može da uzme strunu.
Za šarana i babušku koriste se kukuruz, šaranske boile i peleti, uz metod mikseve i namenske primame. Kukuruz se postavlja i na dlaku, a među mamcima su još crvići i gliste. Hranu dodaj postepeno: cilj je da riba ostane na mestu, a da se ne zasiti pre nego što pronađe mamac.
Peca se i na plovak, bolonjezom i meč tehnikom. Za babušku i deveriku mamac obično vredi voditi blizu dna, uz dovoljno osetljiv plovak da pokaže i podizanje mamca. Precizna dubina i ponavljanje zabačaja na hranjeno mesto često znače više od čestog menjanja pribora.
Pristup vodi
Automobilom se do Živače stiže lokalnim putem koji povezuje Boljevce i Progar, iz pravca bilo kog od ta dva naselja. Parking je obezbeđen unutar kompleksa. Do jezera je moguć dolazak i linijom prigradskog prevoza 605.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, ribolov je otvoren uz dozvolu ili naknadu koju određuje upravljač revira. Pretežno se primenjuje režim „uhvati i pusti“, uz dozvoljen otkup bele ribe do 5 kg ili jednog šarana do 5 kg. Noćni ribolov je dozvoljen, a jezero je opremljeno reflektorima za noćno pecanje. Za takmičenje u ligi 2014. godine bilo je dozvoljeno najviše 6 štapova u vodi po ekipi.