Visočica je plitka, brza reka u Srbiji, u oblasti Stare planine, koja se uliva u Zavojsko jezero. Prema starijim pravilima, peca se uz dozvolu i poseban režim, dok je ribolov kroz kanjon Vladikine ploče zabranjen programom za 2023–2032. Glavne ribe su potočna pastrmka, potočna mrena i klen.
- Veličina
-
Dužina u regionu 52,1 km
O vodi
Visočica protiče kroz Park prirode „Stara planina“, zaštićeno prirodno dobro I kategorije, i uliva se u Zavojsko jezero. Izvire na jugozapadnim padinama vrha Kom u Bugarskoj, na 1.449 m nadmorske visine. Ukupan tok dug je oko 67 do 71,9 km: kroz Bugarsku protiče 16,78 km, a kroz Srbiju oko 50,2 do 52,1 km.
Kroz Srbiju reka se spušta kroz visinski pojas između 1.400 i 600 m, a u Zavojsko jezero uliva se na oko 612 m. Prosečna širina korita kreće se od 4 do 10 m. Sliv Zavojskog jezera na Visočici obuhvata 584 km², dok ukupan sliv Temštice sa Visočicom zauzima 813,54 km². Rekom upravlja JP „Srbijašume“, korisnik Ribarskog područja „Stara planina“.
Brzaci se smenjuju sa pojedinim dubljim virovima. Prema starijim podacima, reka je pretežno plitka, na brzacima pri letnjem niskom vodostaju duboka od desetak do nekoliko desetina centimetara, dok dublji virovi pri visokom vodostaju prelaze 1 m i dosežu 2 m. Usecanje kanjona Vladikine ploče navodno prelazi 200 m, a strme, stenovite obale otežavaju kretanje.
Prilazi reci postoje kod Pakleštice, Rsovaca, Visočke Ržane, Dojkinaca i Izatovca. Obeležena pešačka staza od Rsovaca ka Pakleštici vodi prema kanjonu. Na delovima otvorenim za ribolov peca se sa obale i gaženjem kroz plićake, prvenstveno mušičarenjem i lakim varaličarenjem.
Ribe u vodi
Autohtona potočna pastrmka najviše odgovara karakteru ove brze reke. Programom za 2020. godinu Visočica uzvodno od uliva u Zavojsko jezero određena je za redovno poribljavanje ovom vrstom. Pastrmka obično čeka hranu iza kamena, na prelazu brzaka u mirniju vodu ili uz zaklon u viru; pecarošu se isplati tih prilaz i precizno vođenje mamca kroz takva mesta. Često je aktivnija ujutru i predveče, a podizanje insekata na površini dobar je znak za rad suvom mušicom.
Prema starijim podacima, kod Izatovca je ulovljena potočna pastrmka duga 20 cm, a primerke od 25 do 35 cm lokalni pecaroši smatraju krupnijim ulovima za ovu vodu.
Potočna mrena i klen takođe žive u Visočici. Potočna mrena se obično drži dna u tekućoj vodi, naročito uz kamen i šljunak. Klen rado stoji uz zaklon i granicu struje, ali brzo registruje senku i korake na obali; male varalice vođene bez naglih pokreta često su bolji izbor od upornog zabacivanja na isto mesto.
U donjem toku i zoni ušća, na kontaktu sa Zavojskim jezerom, u ulovima se javlja grgeč. Tu se hvataju i bodorka i uklija, a u istom delu reke javlja se i šaran.
Kako se peca
Na Visočici se peca sa obale i gaženjem kroz plićake i brza korita, u ribolovačkim čizmama ili kombinezonu za gaženje. Kroz plitku, bistru vodu prilazi polako: talas i pomeren kamen lako upozore ribu pre nego što mamac stigne do nje.
Mušičarenje je jedna od prvenstveno korišćenih tehnika. Koriste se suve mušice, među njima i model Royal Wulff parachute veličine 12, kao i imitacije tulara. U izboru su i imitacije majskih mušica i imitacije kamenjarki. Kada pastrmka uzima sa površine, važno je da mušica plovi bez neprirodnog povlačenja strune; za dublje delove koriste se nimfe i strimeri.
Lako varaličarenje oslanja se na male voblere dužine 4 do 6 cm, uključujući voblere u dekoru pijora ili gagice. Koriste se i lake leptiraste i krilne varalice, kao i ručno izrađeni domaći vobler „Antax Sova“ br. 4. U brzaku varalicu vodi tako da radi u struji, a iza kamena i na ulazu u vir ostavi joj vremena da prođe kroz zaklon. Na salmonidnim delovima program za 2023–2032. dopušta samo lov potočne pastrmke veštačkim mušicama i varalicama, uz vraćanje svakog ulova.
Pristup vodi
Reci se prilazi kod Pakleštice, uključujući most u selu, i kod Rsovaca. Pristupi postoje i kod Visočke Ržane, Dojkinaca i Izatovca. Ribolovci i posetioci ostavljaju vozila uz lokalne seoske ili makadamske puteve u tim selima.
Do kanjona Vladikine ploče dolazi se isključivo pešice, obeleženom stazom od Rsovaca ka Pakleštici. Obale su veoma strme, stenovite i teže prohodne. Programom za 2023–2032. u kanjonu je propisana zabrana ribolova.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, koja se dobija u upravi Parka prirode „Stara planina“ pri JP „Srbijašume“, kod ribočuvarske službe na vodi i preko lokalnih ribolovačkih udruženja, uključujući udruženje iz Pirota. Po tim pravilima zabranjen je svaki ribolov unutar površina sa režimom zaštite I stepena.
Za 2020. godinu doplata uz matičnu godišnju dozvolu za zaštićeno prirodno dobro Stara planina iznosila je 1.000 dinara, a dnevna dozvola za Ribarsko područje „Stara planina“ 2.000 dinara. Opšti cenovnik za 2026. godinu predviđa oko 7.000 dinara za godišnju dozvolu za zaštićena područja, dok redovna dnevna dozvola na vodama Srbije iznosi 1.300 dinara, a višednevna 2.600 dinara.
U 2020. godini sezona ribolova pastrmke na salmonidnim vodama područja bila je ograničena na period od 1. maja do 31. avgusta. Opšti lovostaj u Srbiji za 2026. godinu za potočnu pastrmku traje od 1. oktobra do 1. marta.
Prema opštim pravilima za 2026. godinu zabranjen je noćni rekreativni ribolov; na salmonidnim vodama zabrana traje od 21:00 do 03:00 leti, odnosno od 18:00 do 05:00 zimi. Na pastrmskim delovima zabranjeni su prirodni mamci. Zabranjen je i ribolov rukom, harpunom, podvodnom puškom, eksplozivom, strujom, mrežama ili grabuljanjem.
Van posebnih staništa, za 2020. godinu bio je dozvoljen dnevni ulov klena od najviše 5 komada ili ukupno do 3 kg, uz najmanju meru od 30 cm. Za potočnu mrenu van posebnih staništa važilo je ograničenje od najviše 5 komada dnevno ili zbirno do 3 kg.