Šlajz je slatkovodno jezero, odnosno bara kod Kovilja u Srbiji, u oblasti Koviljskog rita. Peca se sa obale i iz čamca; prema starijim podacima, potrebna je posebna dozvola za zaštićeno područje. Među ribama koje ovde žive su šaran, štuka, som i smuđ.
- Veličina
-
Površina 9,9 ha
O vodi
Šlajz kod Kovilja je jezero, odnosno bara površine 9,9 ha, i jedan od najposećenijih lokaliteta za sportski i rekreativni ribolov u Koviljskom ritu. Nalazi se unutar Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“, zaštićenog prirodnog dobra I kategorije, od izuzetnog značaja.
Vodom upravlja Javno preduzeće „Vojvodinašume“, preko Šumskog gazdinstva Novi Sad i Šumske uprave Kovilj. Prostorna celina „Šlajz 2“ zauzima 46 ha i nalazi se pod režimom zaštite II stepena.
Na potezu Šlajz–Tikvara obavljeno je izmuljivanje kanala i povezanih rukavaca radi poboljšanja protoka vode i uslova za riblji fond. Obala uz nasip i uređena edukativna staza omogućavaju pecanje sa kopna, dok prirodan prilaz i vez služe pecarošima koji izlaze čamcem.
Ribe u vodi
U Šlajzu žive šaran, štuka, som i smuđ. Za šarana obično vredi tražiti prelaze između čistog dna i zaklona, a mamac ponuditi pri dnu; često najbolje grize u mirnijim jutarnjim i večernjim satima. Štuka se najčešće traži uz rastinje i ivice zaklona, gde vreba plen, pa varalicu treba provesti blizu takvih mesta.
Som se obično drži dubljih zaklona i aktivnije hrani predveče i po mraku, u terminima kada je ribolov dozvoljen. Smuđ često prilazi plićim delovima u sumrak; varalicu mu treba voditi blizu dna, uz dobru kontrolu strune da se oseti i tih udarac.
Deverika i babuška su izbor za pecanje pri dnu, dok se bodorka i crvenperka mogu tražiti i u višim slojevima vode. Sitniji mamac i osetljiv plovak olakšavaju prepoznavanje opreznog uzimanja. U vodi žive i tolstolobik i bucov; bucov se obično traži tamo gde se sitna riba okuplja pri površini.
Kako se peca
Na Šlajzu se peca sa obale duž nasipa i edukativne staze Šlajz–Tikvara, ali i iz čamca. Koriste se pecanje na plovak, dubinski ribolov i varaličarenje. Na plovak je važno podesiti dubinu tako da mamac bude u sloju u kojem riba uzima, dok na dubinku treba održavati kontakt sa sistemom bez nepotrebnog zatezanja strune.
Štuka se lovi kederom i varalicama. Keder se postavlja na sistem sa plovkom „balerina“ ili na dubinski sistem, a varaličari koriste šedove i druge silikonce. Čelični predvez je koristan zbog oštrih zuba, a kratke pauze u vođenju varalice često daju grabljivici priliku da napadne.
Za šarana se koriste:
- mladi kukuruz,
- kuvani kukuruz,
- aromatizovani valjci.
Mamac treba postaviti tako da udica ostane slobodna za sigurno kačenje, a prihranu dodavati odmereno umesto da se mesto odmah zatrpa.
Za babuške, deverike i bodorke koriste se:
- mesni crvići,
- crvene gliste,
- kuvano žito,
- hlebna ruža.
Kada bela riba pipavo grize, manji zalogaj i osetljivije podešen plovak često donose više realizovanih udaraca.
Pristup vodi
Posle isključenja sa autoputa Beograd–Novi Sad prilazi se iz pravca Kovilja, lokalnim putem neposredno do nasipa i lokaliteta Šlajz. Sa obale se može pecati duž nasipa i uređene edukativne staze Šlajz–Tikvara.
Postoji prirodan prilaz i vez za čamce. Prema starijim podacima, na Šlajzu je najveći broj čamaca u tom delu rita.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za ribolov je potrebna posebna dozvola za ribarsko područje u zaštićenom području, koja se dobija u prostorijama Šumske uprave Kovilj ili kod ribočuvara na terenu. Godišnja dozvola za rekreativni ribolov u rezervatu za 2027. godinu iznosi 6.500 dinara. Opšte cene za ribarska područja u Srbiji za 2027. godinu iznose 1.300 dinara za dnevnu i 2.600 dinara za višednevnu dozvolu. Godišnja dozvola za ovo zaštićeno područje iznosila je 5.000 dinara 2024. i 2026. godine, dok je za 2025. godinu cena bila 5.000 ili 6.000 dinara.
Pravila iz 2006. godine dozvoljavaju ribolov u režimima zaštite II i III stepena, a isključuju ga u zonama strogog režima I stepena. Na području rezervata noćni ribolov moguć je samo uz prethodnu saglasnost korisnika područja. Na celom prostoru rezervata zabranjeni su zagađivanje vode, bacanje smeća, uništavanje biljnog i životinjskog sveta i paljenje trske.
Pri zadržavanju ulova primenjuju se republički lovostaji i najmanje lovne mere, uz ograničenje dnevnog ulova za rekreativni ribolov u Srbiji. Za plemenitu ribu, poput štuke, šarana, soma ili smuđa, predviđeno je najviše tri primerka dnevno.