Rovni, odnosno Stubo-Rovni, je slatkovodna akumulacija u Srbiji, u oblasti Valjeva. Peca se sa obale; prema starijim podacima, potrebna je dozvola, uz zabrane kod brane i tehničkih objekata, noću i iz čamca. Među ribama su smuđ, šaran, amur i bucov.
- Veličina
-
Površina 174 ha
O vodi
Rovni je veštačko jezero poznato i kao Stubo-Rovni, namenjeno vodosnabdevanju, sa rekreativnim ribolovom sa obale. Površina se kreće od oko 174 ha pri nižem vodostaju do 1.040 ha, a najveća dubina je 67 m. Kota nivoa akumulacije je približno od 355 do 360 m nadmorske visine.
Prema starijim podacima, obala je pretežno strma, kamenita i glinovita, a česte oscilacije vodostaja ostavljaju gusto blato. Na ribolovnim mestima ima oštrog kamenja, potopljenih panjeva, stabala i objekata, pa pri izvlačenju pribora treba računati na kačenje i habanje najlona.
Brana je visoka 74,5 m, a hidrosistemom i branom upravljaju JVP „Srbijavode“ i JP „Kolubara-Rovni“. Akumulacija i njen sliv obuhvaćeni su posebnim režimima i zonama sanitarne zaštite utvrđenim prostornim planom sliva vodoakumulacije „Stubo-Rovni“.
Prostorni plan predviđa poribljavanje isključivo autohtonim vrstama i vraćanje nekadašnjih stanovnika vodotokova, posebno salmonidnih vrsta. U Jablanici i Sušici, vodotokovima ovog sliva, nekada je živela potočna pastrmka.
Ribe u vodi
Smuđ i bucov su među grabljivicama Rovni jezera. Smuđa obično vredi tražiti uz prelaze dubine i zaklone pri dnu, naročito kada svetlost oslabi. Bucov se češće odaje udarcima po površini; varaličaru tada više znači da prati gde riba lovi nego da uporno zabacuje na isto mesto.
U jezeru žive i šaran i amur. Šaran se obično hrani pri dnu, pa mamac treba položiti tamo gde može da ga pronađe, uz što manje uznemiravanja mesta. Amur je uglavnom aktivniji u toplijoj vodi, a pri zamaranju ume naglo da krene baš kada deluje da je već spreman za meredov.
Deverika i babuška pogodne su za strpljivo pecanje uz odmereno prihranjivanje. Deverika često uzima mamac pri dnu, dok se babuška može tražiti i u mirnijem priobalju. U Rovni jezeru žive još som i klen.
Kako se peca
Za dubinski ribolov i fider koriste se olova od 60 do 80 g i hranilice na dubinama od 12 do 18 m. Zbog oštrog kamenja i potopljenih prepreka koriste se šok-lideri debljine 0,50 mm. Posle kačenja ili izvlačenja preko kamena pregledaj završni deo najlona: oštećenje pod prstima često se oseti pre nego što se vidi.
Za smuđa i bucova koriste se varaličarenje i ribolov kederom. Varalice za smuđa obično treba voditi uz dno, sa kontrolisanim zastojima, dok se za bucova prilagođavaju sloju u kojem se hrani. Oko potopljenih prepreka precizno vođenje smanjuje kačenje.
Šaran i amur love se na kuvani kukuruz i kukuruz šećerac sa aromom školjke. Za babušku i deveriku koriste se gliste i crvići, a bela riba lovi se i na plovak. Kod takvog pecanja pažljivo podešena dubina pomaže da mamac ostane u sloju u kojem riba uzima.
Pristup vodi
Prema starijim podacima, jedan od najčešćih prilaza vodi je iz pravca sela Stubo, dok se iz pravca sela Poćuta prilazi vodi i ribolovnim uvalama. Asfaltirani put vodi do platoa u blizini brane.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, koja se dobija u ovlašćenim ribolovačkim radnjama i udruženjima u Valjevu ili preko ribočuvarske službe na terenu; za Rovni se navodi pripadnost ribarskom području „Zapadna Morava“ i režimu jedinstvene dozvole. Dnevna dozvola košta 1.200 ili 1.500 dinara, a pri izdavanju direktno na vodi cena dostiže 2.500 dinara. Za Srbiju se navodi godišnja dozvola od 9.000 dinara za seniore, odnosno 4.500 dinara za povlašćene kategorije, penzionere i žene.
