Nadela, poznata i kao Nadel, slatkovodna je reka u Banatu, u Srbiji. Peca se uglavnom sa obale, a prema starijim podacima potrebna je dozvola i zabranjen je ribolov u mrestilištima i neposredno uz brane i ustave. Među ribama po kojima je poznata izdvajaju se babuška i šaran.
- Veličina
-
Dužina u regionu 89,8 km
O vodi
Nadela pripada ribarskom području Banata i široj zoni pod upravom JVP „Vode Vojvodine“. Njen sistem obuhvata delove opština Zrenjanin, Kovačica i Opovo, a proteže se i kroz delove Pančeva i Kovina. Na vodi je aktivno USR „Nadel“ Starčevo, koje prati stanje ribljeg fonda.
Prema starijim podacima, regulisani tok dug je od 80 do 82 km, dok ukupna dužina od Botoša do Ivanova iznosi približno od 81 do 89,8 km. Melioraciono područje obuhvata od preko 29.000 do 35.000 hektara.
Ribolovni potezi nalaze se kod Starčeva, Omoljice i Ivanova. Posećena je relacija Starčevo–Omoljica, naročito kod Valjare, a peca se pretežno sa obale, klasično na plovak. Kod Ivanova Nadela se uliva u dunavski rukavac Zimovnik; na ušću je u dodiru sa Ivanovačkom adom, dok je u blizini Park prirode Ponjavica.
Nadelu su pogađali ekološki problemi i pomori ribe, što je važan deo istorije ove ribolovne vode.
Ribe u vodi
Pre pomora, babuška je bila među najčešće zastupljenim ribama Nadele, sa masovnim kretanjem uzvodno tokom prolećnih migracija. Babuška se obično drži pri dnu i uz vodeno rastinje, a po toplijem vremenu često dobro grize ujutru i predveče. Za nju je praktičan osetljiv plovak, sa mamcem spuštenim blizu dna.
Šaran je takođe deo ribolovne istorije Nadele: potez kod Starčeva nekada je imao jedno od najvećih prirodnih mrestilišta šarana. Šaran obično traži hranu uz dno, naročito uz zaklon i na prelazima dubine. Pecarošu koristi strpljiv pristup, tišina na obali i pažljivo podešena kočnica kada riba krene ka zaklonu.
Kako se peca
Na Nadeli se uglavnom peca sa obale, klasičnim ribolovom na plovak. Dubinu je korisno pažljivo podesiti tako da mamac bude pri dnu, a plovak opteretiti da jasno pokaže i sitno podizanje mamca.
Za babušku se obično koriste gliste, crvići ili hleb, uz sitniju udicu i odmereno prihranjivanje. Šaran se može loviti na kukuruz, ali pribor treba prilagoditi njegovoj snazi i mogućem zaklonu. Mamac je bolje položiti mirno nego ga neprestano prebacivati, naročito kada riba oprezno uzima.
Pristup vodi
Na potezu Starčevo–Omoljica ribolovci posećuju mesta oko mostova i brana, posebno kod Valjare. Prema starijim pravilima, neposredno uz hidrotehničke objekte zabranjeno je pecanje.
Drugi ribolovni potez je u donjem toku kod Ivanova, u blizini mesta gde se Nadela uliva u dunavski rukavac Zimovnik.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, koja se dobija u prostorijama JVP „Vode Vojvodine“ u Novom Sadu i preko ovlašćenih ribolovačkih udruženja. Godišnja dozvola košta 9.000 dinara, a povlašćena za starije od 65 godina, žene i lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80 odsto košta 4.500 dinara. Za lica sa invaliditetom preko 80 odsto i maloletnike cena je 800 dinara. Dnevna dozvola košta 1.300 dinara, a višednevna, do sedam dana, 2.600 dinara.
Prema opštim pravilima regiona, lovostaj za šarana traje od 1. aprila do 31. maja, a najmanja lovna mera je 30 ili 40 cm. Za štuku lovostaj traje od 1. februara do 31. marta, uz najmanju meru od 40 cm. Som je u lovostaju od 1. maja do 15. juna, a najmanja mera je 60 cm; za smuđa lovostaj traje od 1. marta do 30. aprila, uz najmanju meru od 40 cm.