Galovica je slatkovodni kanal u Srbiji, u oblasti Novog Beograda i Surčina, na kojem se peca sa obale. Prema starijim podacima, ribolov je dozvoljen uz standardnu dozvolu i ograničenja ulova, vremena i pribora. Među ribama koje se ovde love su babuška, deverika, šaran i štuka.
- Veličina
-
Dužina u regionu 44,4 km
O vodi
Galovica prolazi zaleđem Novog Beograda i okolinom Surčina. To je melioracioni odvodni kanal i ekološki koridor, sa ribolovnim mestima u blizini Savskog nasipa i crpne stanice. Peca se sa obale, na mestima koja pecaroši sami raščišćavaju i uređuju.
Dužina kanala kreće se od 44,4 do 51 km, a istorijskim produženjem dostigao je 51 km. Uobičajena prosečna dubina je od 1 do 2,5 m. U tako plitkoj vodi pri prilasku mestu i zabacivanju vredi izbegavati nepotrebnu buku.
Deo hidromelioracionog sistema od ušća u Savu do 23. kilometra pripada ribarskom području „Beograd“, kojim upravlja JP „Srbijašume“. Taj upravljački obuhvat određen je programom za period 2017–2026. Kanal je izložen mikrobiološkim i hemijskim zagađenjima iz okoline.
Ribe u vodi
Za mirniji ribolov tu su babuška, poznata i kao srebrni karaš, i deverika. Babuška obično traži hranu pri dnu, dok se deverika često drži u jatu i uzima mamac položen na dno. Umerenim hranjenjem lakše se održava riba na mestu nego velikom količinom hrane odjednom.
Bodorka i crvenperka zanimljive su za pecanje finijim priborom. Bodorka često uzima sitniji mamac u različitim slojevima vode, dok crvenperku obično vredi tražiti uz rastinje i bliže površini. Šaran traži strpljiviji pristup: najčešće se hrani pri dnu, a rano jutro i predvečerje često su dobri delovi dana za njegov ribolov, u granicama dozvoljenog vremena.
Od grabljivica u Galovici žive štuka, grgeč, kojeg pecaroši zovu i bandar, kao i smuđ. Štuka obično vreba uz zaklon, grgeč često prati sitnu ribu u jatu, a smuđ radije uzima pri slabijem svetlu i bliže dnu. Promena dubine i brzine vođenja varalice često znači više od samog menjanja mamca.
U kanalu su i som i cverglan, odnosno američki patuljasti som. Som se uglavnom drži zaklona i dna, a aktivniji je pri slabijem svetlu. Cverglan takođe uzima hranu sa dna i ume da zakači mamac namenjen drugoj ribi.
Kako se peca
Na Galovici se peca sa obale, sa mesta koja ribolovci sami uređuju. Koriste se ribolov na plovak, fider i dubinski ribolov. Na plovak se mamac može precizno zadržavati na odabranoj dubini, dok fiderom i na dubinku lakše ostaje pri dnu, gde hranu obično traže babuška i deverika.
Za babušku i belu ribu koriste se biljni mamci i prihrana. Kukuruz se upotrebljava kuvan, star ili mlad, a koristi se i kukuruz šećerac. Pšenica i seme konoplje takođe ulaze u prihranu. Zrna pripremi tako da mogu pouzdano da stoje na udici, a hranu dodaj pomalo, prateći kako riba grize.
Varaličarenje je način da se ciljaju štuka, grgeč i smuđ, a za iste grabljivice koristi se i ribolov živim kederima. Veštačke varalice vodi uz zaklon ili bliže dnu, zavisno od vrste koju tražiš. Za štuku koristi predvez otporan na zube; kod smuđa obrati pažnju na dodir varalice sa dnom, a kod grgeča menjaj tempo vođenja dok ne dobiješ udarac.
Pristup vodi
Vodi se prilazi na lokacijama u zaleđu Novog Beograda i okolini Surčina, uključujući delove blizu Savskog nasipa i crpne stanice. Obalska mesta za pecanje ribolovci sami raščišćavaju i uređuju.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za rekreativni ribolov potrebna je standardna dozvola, koja se kupuje kod korisnika ribarskog područja i ovlašćenih ribolovačkih udruženja.
Opšti propisi za 2022. i 2026. godinu zabranjuju ribolov strujom, eksplozivom, harpunom, podvodnom puškom, ostima, hemijskim sredstvima, grabuljanjem i neposredno rukom. Prema pravilima za 2020, 2022. i 2026. godinu, rekreativni ribolov zabranjen je od 21.00 do 03.00 časa tokom letnjeg računanja vremena, odnosno od 18.00 do 05.00 časova tokom zimskog računanja vremena.
Po opštim pravilima u Srbiji za 2026. godinu, lovostaj za štuku traje od 1. februara do 31. marta, a za smuđa od 1. marta do 30. aprila. Som je u lovostaju od 1. maja do 15. juna. Za deveriku zabrana traje od 15. aprila do 31. maja, a za šarana od 1. aprila do 31. maja. Propisi za 2022. i 2026. godinu trajno zabranjuju ulov linjaka, zlatnog karaša, čikova i drugih zaštićenih vrsta. Za alohtone vrste ne važe lovostaj i lovne mere.
Za ribarsko područje „Beograd“ pravilima iz 2020. godine dozvoljen je dnevni ulov do 3 komada zbirno za šarana, štuku, smuđa, soma, bucova, smuđa kamenjara i manića. Kod bele ribe zbirni dnevni ulov iznosi do 10 komada, zajedno za deveriku, klena, jaza, skobalja, ploticu i mrenu. Ukupna masa ulova autohtonih vrsta ograničena je na 5 kg ili jednu ribu preko 5 kg, dok je ulov alohtonih vrsta neograničen; ograničenje mase obuhvaćeno je i programom za 2020. godinu.
Minimalne lovne mere za 2026. godinu iznose 40 cm za štuku i smuđa, 60 cm za soma i 35 cm za šarana.