Peled najčešće živi u hladnim jezerima i mirnijim delovima severnih rečnih sistema, gde se kreće u jatima. Najbolji izgledi za ulov su kada jato aktivno uzima sitnu hranu, često ujutru i predveče. Lovi se sitnim larvama i crvićima na lagan pribor, a može prihvatiti i vrlo male veštačke muve.
Ukratko
- Tipična težina
- 0,3–1,5 kg
- Rekord
- 5 kg
Kako prepoznati
- Telo je bočno spljošteno i relativno visoko, naročito iza glave.
- Bokovi su srebrnasti, a leđa tamnija, često sivkastozelena.
- Glava je mala, sa sitnim završnim ustima i bez brkova.
- Između leđnog i repnog peraja nalazi se malo masno peraje.
- Na glavi i leđnom peraju mogu se videti sitne tamne pege.
Kako loviti
Ribolov na plovak omogućava da se sitan mamac zadrži u sloju kojim prolazi jato. Koristi osetljiv plovak i malo opterećenje, tako da mamac tone prirodno, a dubinu menjaj dok ne pronađeš ribu. Mušičarenje sitnim imitacijama larvi ima smisla kada se peled hrani bliže površini ili u srednjim slojevima vode; ponuda treba da bude mirna, bez naglih povlačenja. Dubinski ribolov sitnim prirodnim mamcem može pomoći kada se riba zadržava pri dnu. Zbog malih usta potrebna je mala udica, a kontriranje treba da bude blago.
Na šta loviti
Larve vodenih insekata, naročito larve hironomida, dobro odgovaraju prirodnoj ishrani peleda. Sitni crvići takođe su razuman izbor, ponuđeni tako da vrh udice ostane slobodan. Od veštačkih mamaca najviše smisla imaju male, nenametljive imitacije larvi i lutki vodenih insekata. Važniji od upadljive boje često su veličina mamca i sloj vode u kojem je ponuđen.
Gde loviti
Peleda traži u hladnim jezerima, mirnijim rečnim proširenjima i povezanim jezersko-rečnim sistemima. Često boravi u otvorenoj vodi, pa obala sa mnogo zaklona nije nužno najbolje mesto. Korisno je tražiti prelaze između plićih i dubljih delova i oblasti u kojima se skuplja sitna vodena hrana. Položaj jata može se menjati tokom dana, pa je pronalaženje odgovarajućeg sloja vode važnije od dugog čekanja na istom mestu.
U kuhinji
Peled ima svetlo, nežno i prijatno masno meso, cenjeno za pečenje i dimljenje. Ukus je blag, pa mu odgovaraju jednostavni začini koji ga ne prekrivaju. Priprema nije naročito zahtevna, ali pri jelu treba obratiti pažnju na sitne kosti. Kraće pečenje pomaže da meso ostane sočno.
O ribi
Prirodni zavičaj
Prirodni zavičaj peleda obuhvata severne oblasti Evroazije. Pored prirodnih populacija, postoje i populacije nastale unošenjem u jezera i akumulacije van izvornog područja. Iako pripada istoj porodici kao potočna pastrmka, njegov način života mnogo je više vezan za otvorenu vodu i sitnu hranu nego za zaklone u brzom toku.
Ishrana
Osnovu ishrane čini zooplankton, odnosno sitni životinjski organizmi koji lebde u vodi. Uz njega uzima larve insekata i druge male beskičmenjake. Gusti škržni nastavci omogućavaju mu da iz vode izdvaja veoma sitan plen, zbog čega bogata ponuda prirodne hrane može znatno smanjiti interesovanje za mamac.
Mrest
Mrest se odvija u kasnu jesen i zimu, u zavisnosti od uslova u vodi. Ikra se polaže na podlogu, najčešće na peskovitim i šljunkovitim delovima, a roditelji je ne čuvaju. Razvoj traje kroz hladan deo godine, dok se mlađ u početku hrani najsitnijim dostupnim organizmima.
Jatna riba
Peled je jatna riba, pa susret sa njim često zavisi od kretanja čitave grupe, a ne od pronalaženja pojedinačnog zaklona. Tokom toplijeg dela godine traži povoljnije, hladnije slojeve, dok se sa promenom uslova menja i njegova raspodela u vodi. Zato prestanak uzimanja mamca ne mora značiti da se riba više ne hrani: jato je možda samo promenilo položaj.
Vode u kojima se nalazi
- Cetina (Hrvatska)