Paklara živi u tekućim slatkim vodama, gde njene larve naseljavaju mirnije delove sa sitnim nanosom. U Hrvatskoj se javlja u Sutli i Ilovi. Nema period najboljeg uzimanja mamca, jer se odrasla dunavska paklara ne hrani. Zato nije uobičajena meta ribolova udicom i za nju nema tipičnog ribolovnog mamca.
Ukratko
Kako prepoznati
- Telo je izduženo, zmijoliko i bez krljušti.
- Iza oka se vidi niz sitnih, odvojenih škržnih otvora.
- Odrasla jedinka ima kružna usna nalik prijanjaljci, bez vilica.
- Nema parna peraja, a leđna peraja nalaze se prema zadnjem delu tela.
- Leđa su tamnija, bokovi svetliji, ali se od srodnih paklara ne razlikuje pouzdano samo po boji.
Kako loviti
Paklara nije vrsta za ciljani ribolov udicom. Varaličarenje, ribolov na plovak i ribolov prirodnim mamcima ne odgovaraju njenom načinu života: odrasle jedinke ne uzimaju hranu, dok larve ostaju u nanosima i hrane se filtriranjem. Susret sa njom zato ne treba posmatrati kao priliku za klasičan ribolov, već kao priliku da se uoči neobičan stanovnik rečnog dna.
Na šta loviti
Za dunavsku paklaru nema smislenog izbora mamca. Odrasle jedinke ne hrane se, a larve iz vode i nanosa izdvajaju sitne organske čestice i mikroorganizme. Glista, crvići i veštačke varalice zato nisu odgovarajući mamci za ciljani lov ove vrste.
Gde loviti
Paklaru treba tražiti pogledom u rekama i potocima sa očuvanim dnom i različitim vrstama podloge. Larvama odgovaraju zaklonjeni delovi u kojima se talože pesak, mulj i organski materijal, dok su za razmnožavanje važni delovi sa šljunkom i strujanjem vode. U Hrvatskoj živi u Sutli i Ilovi. To su vode u kojima njen život prvenstveno treba povezati sa rečnim dnom, a ne sa mestima za zabacivanje mamca.
O ribi
Iako oblikom podseća na ribu, paklara pripada bezviličnim kičmenjacima. Njena kružna usna i škržni otvori pokazuju sasvim drugačiju građu od one koju ribolovac očekuje kod većine ulova. Ime paklara pritom obuhvata različite vrste, pa izgled i životne navike jedne ne treba automatski pripisivati drugoj.
Larva
Najduži deo života dunavska paklara provodi kao larva, skrivena u mekom nanosnom dnu. Larva nema upadljiv izgled odrasle jedinke: oči su slabo razvijene, a usni otvor prilagođen je filtriranju. Takav način života čini je gotovo nevidljivom čak i tamo gde je prisutna.
Preobražaj
Preobražaj donosi razvoj očiju i kružnog usnog aparata, ali ne i prelazak na parazitsku ishranu. Za razliku od morske paklare, odrasla dunavska paklara ne hrani se i za završni deo života koristi ranije nagomilane rezerve. Zbog toga je pogrešno svaku paklaru smatrati parazitom.
Razmnožavanje
Razmnožavanje se odvija u proleće, na pogodnim delovima dna sa šljunkom. Odrasle jedinke pomeraju sitan materijal i pripremaju plitko udubljenje za polaganje ikre. Posle mresta uginu, dok se mlade larve kasnije naseljavaju u mirnije nanosne delove, gde započinje njihov skriveni život.