Glavonja uglavnom boravi u dubokom moru, uz padine dna i rubove podmorskih udubljenja. Aktivniji je noću, kada može prići plićim oblastima, ali nije riba sa pouzdanim, redovnim grizom. Može se uloviti dubinskim ribolovom na krupan komad morske ribe ili lignju, najčešće kao usputan ulov.
Ukratko
- Tipična težina
- 100–300 kg
- Rekord
- 590 kg
Kako prepoznati
- Telo je snažno i izduženo, sa širokom glavom i kratkom, zaobljenom njuškom.
- Leđa su siva do smeđesiva, dok je trbušna strana svetlija.
- Leđno peraje je malo i postavljeno daleko unazad, blizu repa.
- Škržni otvori su dugi i protežu se nisko prema grlu.
- Rep je izrazito nesimetričan, sa izduženim gornjim krakom.
Kako loviti
Najviše smisla ima dubinski ribolov sa mamcem ponuđenim pri dnu, uz pribor namenjen veoma krupnoj morskoj ribi. Mamac treba da ostane stabilan, bez čestog podizanja i naglog povlačenja. Glavonja se može zakačiti i na parangal namenjen dubinskom ribolovu, ali je susret nepredvidiv i nije dobar izbor za ribolovca koji želi redovne ulove. Zbog mase ribe i snažnih pokreta, zamaranje i rukovanje zahtevaju iskustvo, odgovarajuću opremu i mnogo opreza.
Na šta loviti
Krupniji komad masne morske ribe prirodan je izbor jer ispušta izražen miris i odgovara njegovoj ishrani. Lignja je takođe razuman mamac, naročito zato što se čvrsto drži na udici. Važnije je da mamac bude dobro pričvršćen i dostupan pri dnu nego da se stalno pomera.
Gde loviti
Traži se pre svega na dubokim padinama, uz prelaze ka otvorenom moru i u oblastima gde se dno naglo obara. Među vodama u Hrvatskoj naveden je Brački kanal, gde pažnju treba usmeriti na dublje delove i izražene promene reljefa dna. Prisustvo vrste u nekoj vodi ne znači da je ona tu česta niti da postoji pouzdano mesto za njen ciljani lov.
O ribi
Glavonja ima široko rasprostranjenje u svetskim morima, ali ga ljudi retko viđaju zbog pretežno dubokomorskog načina života. Jadran je deo njegovog prirodnog areala. Mlađe jedinke češće koriste priobalne oblasti, dok su krupne odrasle jedinke snažnije vezane za duboko more.
Hrani se različitim morskim životinjama, a koristi i uginuli plen. Iako deluje tromo dok mirno pliva, takav izgled ne opisuje njegovu sposobnost da savlada hranu. Dobro razvijena čula pomažu mu da je pronađe i tamo gde ima veoma malo svetlosti.
Razmnožava se rađanjem živih mladunaca, koji se razvijaju u telu ženke. Sporo sazrevanje i dug život deo su njegovog životnog obrasca, pa se njegova biologija znatno razlikuje od biologije mnogih češće lovljenih morskih riba.
Njegovo kretanje nije vezano samo za godišnja doba. Smena dana i noći takođe može uticati na prelazak između dubljih i plićih slojeva mora. Zbog toga povremeno pojavljivanje bliže obali ne znači da je napustio svoj uobičajeni dubokomorski način života.
Vode u kojima se nalazi
- Brački kanal (Hrvatska)
- Kanal Krušija (Hrvatska)
