Na obali ti je vruće, a posle pola sata u vodi hlade se kolena i prsti. Ako ispod kombinezona obučeš debelu trenerku, oznojiš se već dok silaziš do reke. Ako ostaneš u kratkim pantalonama, nogavice mogu da se lepe za kožu i taru pri hodu. Izbor počinje tankim slojem uz telo, a debljinu dodaješ prema vodi i vremenu koje provodiš u njoj.
Prvo proceni vodu i kretanje
Za donji deo odeće prvo gledaj temperaturu vode, zatim trajanje gaženja i količinu hodanja. Letnji dan ne znači da je i voda topla. U hladnoj reci može ti trebati dodatni sloj i kada na obali stojiš u majici. Sat vremena nepomičnog stajanja hladi drugačije od kratkog ulaska između dva duža hodanja.
Tanak, paropropustan kombinezon uglavnom služi da ostaneš suv; toplotnu izolaciju obezbeđuje odeća ispod njega. Neoprenski kombinezon već ima sopstvenu izolaciju, pa ista kombinacija donjeg veša i flisa u njemu može biti pretopla. Ni paropropustan materijal ne uspeva da izbaci sav znoj tokom brzog hodanja po toplom vremenu.
Ako tek kupuješ kombinezon, probaj ga sa najdebljim slojevima koje stvarno planiraš da nosiš. Moraš moći da podigneš koleno i čučneš bez zatezanja u preponama. Za stalno plitku vodu pantalone za gaženje manje zatvaraju gornji deo tela, ali izbor odeće ispod njih ostaje isti.
Sintetika, merino vuna i flis
Za početak je dovoljan tanak sintetički osnovni sloj koji već koristiš za planinarenje, trčanje ili druge aktivnosti. Poliester i polipropilen slabo upijaju vodu u vlakna i brzo se suše. Biraj glatku unutrašnju stranu i ravne šavove. Okvirno, upotrebljive duge gaće možeš naći za 20–40 evra.
Merino vuna je prijatna uz kožu i sporije poprima neprijatan miris tokom višednevnog nošenja. Za kvalitetan donji sloj računaj okvirno 50–100 evra. Doplata se najviše oseti u udobnosti i ređem pranju, ne u nekoj čudesnoj zaštiti od hladnoće. Pri sličnom kroju i debljini, sintetika je obično povoljnija i brže se suši.
Flis služi kao dodatna izolacija preko osnovnog sloja. Obične poliesterske pantalone od flisa, okvirno 20–50 evra, često završavaju posao jednako dobro kao namenski ribolovački donji sloj. Kod skupljih pantalona vredi platiti bolji kroj, ravnije šavove i nogavice koje se ne podižu. Proveri sastav: izgled trenerke ne govori koliko pamuka ima u njoj.
Kombinacije prema uslovima
Leti su tanke duge nogavice često prijatnije od golih nogu u kombinezonu. Smanjuju neposredno trenje kože o unutrašnji materijal, naročito kada mnogo hodaš. Kratke pantalone imaju smisla kada je voda dovoljno topla i ulasci kratki, ali ostavljaju kolena i listove bez tog zaštitnog sloja.
Topao vazduh i kratko gaženje: tanak sintetički donji sloj ili lagane pantalone koje se brzo suše, bez dodatnog flisa.
Topao vazduh i hladna voda: tanak osnovni sloj, uz dodatne tanke pantalone od flisa ako dugo stojiš u vodi. Dodatni sloj nosi odvojeno tokom prilaza.
Hladno vreme i duže stajanje: osnovni sloj od sintetike ili merino vune, preko njega pantalone od flisa. Debljinu uskladi sa prostorom u kombinezonu i obući.
Za gornji deo tela koristi isti princip, ali sloj koji skidaš tokom dana drži dostupnim. Ako do mesta pešačiš duže, kombinezon i dodatnu izolaciju prenesi u rancu i obuci ih uz vodu. Kreni malo sporije uz poslednju uzbrdicu; mokra leđa ostaju mokra i kada posle pet minuta staneš u hladnu vodu.
Ako voda uđe u kombinezon po hladnom vremenu, izađi i presvuci se. Vuna i flis mogu zadržati deo izolacije kada su vlažni, ali ne omogućavaju bezbedan nastavak ribolova u natopljenoj odeći.
Kroj koji ne žulja
Osnovni sloj treba da prati telo bez stezanja. Široke pantalone prave nabore između butina i iza kolena, a preuske zatežu pri penjanju na obalu. Donji veš sa ravnim šavovima i nešto dužim nogavicama može smanjiti trenje između butina. Obrati pažnju i na lastiš: nekoliko pojaseva naslaganih na istom mestu ume da pritiska kada se sagneš.
Nogavice sa uskom, mekom manžetnom manje se podižu dok navlačiš kombinezon. Tanku nogavicu možeš ravno uvući u čarapu, bez debelog preklopa. Pantalone sa trakom ispod stopala takođe ostaju na mestu, ali traka ne sme da pravi tvrdu ivicu pod tabanom.
Farmerke su nezgodne zbog krutih šavova, nakupljanja materijala i sporog sušenja kada se ovlaže. Pamuk lako zadržava vlagu od znoja. Pre oblačenja isprazni džepove, a ključeve i druge tvrde predmete prebaci u prsluk ili torbu. Izbočeni metalni delovi odeće mogu nepotrebno da taru unutrašnjost kombinezona.
Čarape i prostor u obući
Kod kombinezona sa neoprenskim stopalima, prostor za prste proveravaš zajedno sa čarapama i cipelama za gaženje. Stopalo mora udobno stati već u neoprenski deo; veća cipela neće popraviti prekratko ili preusko neoprensko stopalo. Cipele za gaženje propuštaju i odvode vodu, dok te od vode odvaja kombinezon.
Jedan odgovarajući par čarapa od mešavine vune i sintetike dobar je početak. Leti biraj tanji, zimi deblji, dokle god ostaje dovoljno mesta. Dva debela para mogu toliko stegnuti stopalo da prsti postanu hladniji. Šav preko prstiju i nabor ispod pete osetićeš mnogo jače posle nekoliko sati.
Obuću probaj sa celom kombinacijom koju nosiš na vodu:
Prsti treba slobodno da se pomeraju, bez pritiska odozgo i sa strane.
Peta ne treba mnogo da kliza dok napraviš nekoliko koraka i podigneš se na prste.
Posle nekoliko minuta stajanja ne sme biti trnjenja niti jakog pritiska preko rista.
Posle ribolova izvadi odeću i čarape iz kombinezona čim možeš. Vlažne slojeve razdvoji, a unutrašnjost kombinezona osuši prema uputstvu proizvođača, dalje od jakog izvora toplote. Za sledeći izlazak spakuj suve čarape i rezervni donji sloj u zatvorenu vodootpornu kesu, odvojeno od mokre obuće.