Skineš dve trokrake, ostaviš jednu jednokraku na repu i očekuješ manje kačenja za granje. Onda pored obale vidiš da vobler, koji je ranije zastajao gotovo nepomično, sada izbija ka površini. Kod džerk varalice koju vodiš kratkim trzajima, udice učestvuju u podešavanju njenog rada. Zamena može da olakša oslobađanje ribe i smanji petljanje u meredovu, ali traži malo probe u vodi.
Šta udica menja pod vodom
Najpre gledaj masu i raspored mase. Kada ukloniš trokraku, olakšavaš određeni deo varalice. Lebdeći vobler može da počne da izranja, a tonući da propada sporije. Skidanje repne udice može da podigne rep, dok promena ispod trbuha utiče na položaj tela i njegovu stabilnost.
Ista ukupna masa još ne garantuje isti rad. Dve lake udice raspoređene duž tela ponašaju se drugačije od jedne teške na repu. Menja se i otpor udica u vodi, pa varalica posle trzaja može drugačije da skrene, zaljulja se ili zaustavi. To se naročito vidi tokom duže pauze.
Pre skidanja pribora pogledaj varalicu u vodi i zapamti položaj pri mirovanju. Ako imaš malu vagu koja očitava stote delove grama, izmeri svaku udicu zajedno sa njenom rascepkom. Originalne delove sačuvaj odvojeno, uz oznaku sa kog su mesta skinuti.
Kako da izabereš udicu
Traži jednokrake udice namenjene zameni trokrakih na voblerima. Važna je ušica udice: njen položaj treba da omogući da preko jedne rascepke udica stoji u uzdužnoj ravni varalice. Obična udica za mamac može da ostane okrenuta u stranu. Dodavanje druge rascepke radi ispravljanja tog položaja produžava spoj i menja njegovu masu.
Broj na pakovanju nije pouzdana zamena za poređenje uživo. Gledaj otvor između vrha i vrata, dužinu vrata i debljinu žice. Vrh mora da ostane slobodan pored tela varalice, a susedne udice ne smeju da se dohvataju. Prevelika udica može da zapinje za telo i da priguši pokret pri slabijem trzaju.
Za početak ti je dovoljan jedan poznat vobler, dve susedne veličine zamenskih udica i odgovarajuća klešta za rascepke. Veći trošak ima smisla za pouzdanu izradu udice i rascepke koje se posle montaže potpuno zatvaraju. Za Jadransko more obrati pažnju i na zaštitu od korozije, uz ispiranje slatkom vodom posle ribolova.
Pre kupovine proveri:
Da li ušica slobodno prolazi preko rascepke i dozvoljava udici da se pomera.
Da li otvor udice ostaje slobodan kada je prisloniš uz telo varalice.
Da li debljina žice odgovara snazi pribora kojim pecaš.
Koliko se masa zamene razlikuje od originalnog sklopa.
Gde da ostaviš udicu
Najlakši prvi pokušaj je zamena obe trokrake jednokrakim udicama, uz zadržavanje približne mase na svakom mestu. Tako proveravaš samu zamenu pre nego što ukloniš čitavo mesto kačenja. Ako želiš ukupno jednu udicu, isprobaj odvojeno položaj na trbuhu i na repu.
Nema pouzdanog pravila da riba uvek udara otpozadi ili u glavu. Napad zavisi od prilaza, brzine vođenja i položaja varalice tokom pauze. Riba koja uhvati bok može da promaši repnu udicu; pri kratkom hvatanju kraja varalice trbušna udica može da ostane izvan usta.
Samo repna udica ostavlja trbuh bez izloženog vrha, ali može da promeni nagib i propadanje varalice.
Samo trbušna udica pokriva sredinu tela, uz moguć gubitak dela napada na sam rep.
Dve jednokrake udice zadržavaju dva mesta kačenja, uz proveru da se međusobno ne hvataju.
Jedna udica ne čini vobler nezakačivim. Izloženi vrh i dalje hvata grane, a kljun varalice može da se uklješti među kamenjem.
Podešavanje pored obale
Kod uobičajene montaže trbušna jednokraka postavlja se vrhom ka glavi, a repna vrhom nagore. Ipak, proveri stvarno kretanje na svojoj varalici: pomeri svaku udicu unazad, kao pod otporom vode. Vrh ne sme da nalegne na telo ili da se zakači za susednu udicu.
Probaj varalicu sa istom kopčom i predvezom koje koristiš u ribolovu. Pri lovu štuke to podrazumeva predvez otporan na zube. Za fino podešen lebdeći vobler i razlika u završnom priboru može biti primetna. Proveru radi u vodi u kojoj ćeš pecati, jer i temperatura i slanost utiču na plovnost.
Tokom podešavanja menjaj samo jednu stvar. Ako odjednom promeniš obe udice, rascepke i kopču, teško ćeš utvrditi zbog čega varalica izranja ili beži na bok.
Ostavi varalicu u mirnoj vodi i posmatraj položaj nekoliko sekundi.
Povuci je ravnomerno, zatim napravi nekoliko kratkih trzaja i pauzu.
Proveri da li zadržava željeni pravac, dubinu i ponašanje pri zaustavljanju.
Ako je previše olakšana, dodaj mali samolepljivi teg za varalice blizu mesta uklonjene mase, pa ponovi probu.
Nemoj da nadoknađuješ svaku razliku ogromnom udicom. Mali teg omogućava finije podešavanje bez dodatnog produžavanja vrata udice. Ako se rad uporno kvari, vrati originalni sklop i probaj preradu na drugom vobleru. Neki podnose ovakve promene znatno bolje.
Kad riba ostane na udici
Sa manje vrhova deo kratkih dodira može da ostane bez kačenja. Kolika će biti razlika ne možeš da zaključiš iz nekoliko zabačaja. Obrati pažnju da li riba zaista uzima varalicu ili je samo dodiruje, naročito kada vidiš napad pored obale.
Tokom zamaranja održavaj stalnu zategnutost strune, bez naglog popuštanja i grubog zaustavljanja bega. Jednokraka udica sama po sebi ne garantuje sigurnije držanje. Važni su mesto uboda, oštrina, otvor udice i podešena kočnica. Ribu zamori odlučno, bez nepotrebnog produžavanja borbe.
Jedan slobodan vrh lakše se kontroliše kleštima nego nekoliko trokrakih koje vise oko usta. Meredov sa gumiranom mrežom smanjuje petljanje, a ribu možeš da zadržiš u vodi dok pripremaš klešta. Ako ti je glavni problem teško oslobađanje, možeš prvo da probaš udice bez kontrakuke, uz očuvanu masu originalne montaže.
Posle jačeg kačenja za prepreku pregledaj vrh i luk udice, pa proveri da li se rascepka razmakla. Udicu koja je ostala otvorena ili ima oštećen vrh zameni pre sledećeg zabačaja.