Posle nekoliko zabačaja pero počne da se odmotava, a iza perle ostane čupava gomilica konca. Ili tek pri vezivanju predveza primetiš da je okce skoro zatvoreno. Kod strimera Woolly Bugger takve probleme uglavnom rešavaš rasporedom materijala: ostavi prostor za glavu, učvrsti pero tankom žicom i svaki kraj odseci pre nego što dodaš sledeći sloj.

Prvo odmeri materijal

Woolly Bugger je strimer sa repom od marabua, telom od šenila i perom namotanim oko tela. Za početak veži crnu varijantu na udici broj 8, produženog vrata, sa perlom prečnika oko 3 mm. Na toj veličini lakše vidiš gde polažeš konac i koliko prostora ostaje iza perle.

Za jednu jednostavnu varijantu pripremi:

  • udicu produženog vrata i perlu čiji otvor prolazi preko luka udice;

  • vezivački konac oznake 6/0;

  • mekan marabu za rep;

  • tanak šenil za telo;

  • savitljivo petlovo pero sa ispercima približno dužine razmaka između vrha i vrata udice;

  • bakarnu žicu prečnika oko 0,15 mm za ojačanje;

  • lak za završni čvor i, po potrebi, bezolovnu otežavajuću žicu prečnika oko 0,4 mm.

Pero proveri na samoj udici. Prisloni njegovu osovinu uz vrat i pogledaj dokle dopiru isperci. Mogu biti malo duži od širine luka, ali za prvi primerak izbegni izrazito dugačke. Predugačke isperke nemoj naknadno šišati, nego izaberi uže pero.

Odmeravanje isperaka petlovog pera prema razmaku između vrata i vrha udice

Osnova i tanak rep

Od početka čuvaj 2–3 mm iza perle za pričvršćivanje krajeva i završni čvor. Telo ne treba da ispuni ceo vrat udice. Ako šenil dovedeš sasvim do perle, preko njega će doći pero, žica i konac, pa će glava brzo postati predebela.

  1. Navuci perlu i učvrsti udicu u stegu tako da čeljusti pouzdano drže luk, a vrat ostane slobodan. Ako dodaješ otežanje, napravi nekoliko zbijenih namotaja bezolovne žice i potisni ih u zadnji otvor perle. Upotrebi prečnik koji ulazi bez sile.

  2. Veži konac iza perle i napravi ravnu podlogu prema početku luka. Tanku bakarnu žicu položi uz vrat, učvrsti je koncem i ostavi njen slobodan kraj da viri iza udice.

  3. Odmeri pramen marabua tako da slobodan rep bude približno dug kao vrat udice. Pridrži ga iznad početka luka, uhvati sa dva mekša namotaja, pa dodaj nekoliko čvrstih. Višak prema glavi odseci ukoso, da prelaz ostane postepen.

Za rep uzmi umeren pramen, bez tvrde osovine pera. Kada ga stisneš mokrim prstima, treba da se skupi u tanak snop. Debeo koren repa pravi grbu ispod tela i traži još konca da bi se poravnao.

Osnova strimera sa perlom, otežanjem, tankim repom od marabua i pričvršćenom bakarnom žicom

Telo i pero bez gužve

Šenil je vlaknasta traka sa tankim jezgrom. Upravo to jezgro treba vezati za udicu. Ako pod konac uhvatiš i čupavi kraj, dobijaš mekanu kvrgu koja se kasnije sabije i može da olabavi. Isto važi za pero: na mestu pričvršćivanja očisti kratak deo osovine.

  1. Kod korena repa priveži pero njegovim tanjim, očišćenim vrhom. Sa kraja šenila ukloni vlakna na dužini od nekoliko milimetara i priveži ogoljeno jezgro na istom mestu. Konac vrati napred, do prostora ostavljenog iza perle.

  2. Namotaj šenil prema glavi, u susednim namotajima bez preklapanja. Stani pre rezervisanog prostora, uhvati ga sa nekoliko čvrstih namotaja konca i odseci višak.

  3. Pero namotaj preko tela u istom smeru kao šenil, u četiri ili pet ravnomerno razmaknutih namotaja. Posle svakog namotaja prstima blago usmeri isperke unazad. Osovinu pričvrsti koncem iza perle i odseci ostatak.

Dok namotavaš pero, zateži ga toliko da osovina nalegne na telo. Naglo povlačenje može da prekine tanak vrh. Ako pero stalno puca ili se teško savija, zameni ga savitljivijim pre nego što nastaviš.

Redosled namotavanja tankog tela od šenila i pet razmaknutih namotaja pera

Žica čuva namotaje pera

Otežavajuća žica ispod tela pomaže potapanju i može da podupre perlu. Tanka žica za ojačanje ima drugi posao: prelazi preko osovine namotanog pera i drži je na više mesta. Ako se osovina kasnije ošteti, takvo ojačanje ograničava odmotavanje.

  1. Slobodan kraj tanke žice vodi od repa prema glavi, suprotnim smerom od pera. Napravi četiri ili pet razmaknutih namotaja, tako da žica ukršta i pridržava osovinu pera.

  2. Dok vodiš žicu, pomeraj je sitno levo-desno da prođe između isperaka. Kod glave je uhvati sa nekoliko čvrstih namotaja konca. Višak odseci posebnim sečicama, dalje od konca i pera.

  3. Preostale isperke pridrži povučene unazad. Alatom za završni čvor napravi jedan završni čvor od četiri namotaja, zategni ga i odseci konac. Vrhom igle nanesi vrlo malu kap laka samo na glavu od konca.

Ako se materijal pomera pod prstima, vrati se do mesta vezivanja i popravi ga. Dodatna gomila konca preko labavog sloja samo zauzima prostor iza perle.

Lak ne treba da natopi prednji deo mušice. Kap koja se razlije po perju slepiće isperke u krutu ogrlicu. Za nanošenje je lakše kontrolisati vrh igle nego četkicu iz bočice.

Tanka bakarna žica ukršta osovinu namotanog pera i učvršćuje je na više mesta

Provera pre odlaska na vodu

Dok je mušica još u stezi, lagano povuci rep i pokušaj prstima da zarotiraš telo. Materijal treba da ostane na mestu. Proveri da žica naleže preko osovine pera, umesto da samo prolazi kroz slobodne isperke. Igla mora lako da prođe kroz okce, bez guranja osušenog laka.

Zatim pokvasi mušicu. U plitkoj vodi uz obalu povuci je nekoliko centimetara i zastani. Marabu treba da se skupi pri povlačenju i ponovo raširi kada staneš. Ako rep ostaje slepljen u krutu grudvu, proveri da li je u njega dospeo lak ili si ostavio komad tvrde osovine.

Provera ponašanja mušice u plitkoj vodi uz šljunkovitu obalu

Ako se mokar rep uporno obmotava oko luka udice, sledeći primerak veži sa repom kraćim za približno četvrtinu. Smanji i količinu marabua pri korenu, umesto da gotov rep ravno presečeš makazama.