Suva mušica lepo sleti, pređe pola metra, a onda za njom krene sitna brazda. Mušičarska uzica napravi luk nizvodno i povuče predvez preko toka. Slična stvar se pod vodom dešava nimfi, samo je teže vidiš. Za slobodan prolaz potrebno je da uskladiš položaj uzice, pokret vrha štapa i količinu uzice koju držiš slobodnom.
Prvo pogledaj površinu vode
Reka ne teče svuda istom brzinom. Uz obalu može da klizi sporo, dok nekoliko metara dalje nosi penu mnogo brže. Iza kamena nastaje zavetrina, a uz njenu ivicu prolazi uži, brži tok. Kada mušica plovi jednom takvom trakom, a veći deo uzice leži u drugoj, razlika u brzini postepeno zateže predvez.
Posmatraj penu ili sitan list blizu mušice. Ako suva mušica ubrza u odnosu na njih, krene ukoso ili napravi trag u obliku slova V, nešto je vuče. Kratko podrhtavanje ponekad se jedva primeti, naročito na naboranoj površini. Na mirnijoj vodi lakše ćeš videti trenutak kada se predvez ispravi.
Za početak izaberi ujednačen tok uz ivicu bržeg dela reke. Priđi sa obale tako da što manje uzice leži preko različitih brzina. Najpre obradi bližu vodu, naročito senku uz obalu i prostor iza kamena.
Počni kratkim zabačajem
Vežbaj na 5 do 8 metara od sebe. Na toj udaljenosti vidiš mušicu, lakše podižeš uzicu sa vode i brže uspostavljaš kontakt pri kontri. Za vežbu sa manjom suvom mušicom dovoljne su plivajuća mušičarska uzica i konusni predvez dužine oko 2,7 metara, sa završnim delom prečnika približno 0,14 do 0,18 milimetara.
Kreni jednom suvom mušicom, jer se na njoj jasno vidi greška u prolazu. Izaberi onu koja dobro pliva i koju lako pratiš pogledom. Ako zabaciš tako da uzica i predvez padnu sasvim pravo i zategnuto, razlika u brzini vode odmah će početi da vuče mušicu.
Stani malo nizvodno od trake koju želiš da obradiš i zabaci koso uzvodno.
Pred sletanje mušice blago spusti vrh štapa, da na vodi ostane malo slobodne uzice, bez velike gomile namotaja.
Dok mušica prilazi, podiži vrh i drugom rukom skupljaj višak kratkim povlačenjima od približno 10 do 20 centimetara.
Kada mušica prođe pored tebe, postepeno spuštaj vrh i po potrebi otpuštaj uzicu, dok još možeš da pratiš prolaz.
Ne ulazi dublje samo da bi skratio zabačaj. Položaj za vežbu biraj sa obale ili iz stabilnog plićaka, bez prelaska snažnog toka.
Popravi položaj uzice na vreme
Položaj uzice popravljaj pre nego što uzica zategne predvez. Ako brža voda između tebe i mušice nosi sredinu uzice nizvodno, prebaci taj deo uzvodno. Tako ostavljaš rezervu koju struja može da potroši pre nego što povuče mušicu. Posmatraj luk odmah po sletanju, dok je još mali.
Podigni vrh dovoljno da odlepiš deo uzice koji želiš da premestiš, bez podizanja mušice.
Kratkim bočnim pokretom prebaci taj deo uzvodno. Ako počneš da zatežeš predvez, drugom rukom otpusti malo uzice.
Spusti vrh i prati kako struja ponovo oblikuje luk. Sledeću popravku uradi samo ako je potrebna.
Kada uzica leži u sporijoj vodi, a mušica plovi bržom trakom, može biti potrebna popravka nizvodno. Sporiji deo uzice tada zadržava mušicu, pa ga pomeraš u smeru njenog kretanja. Zato navika da svaki put prebaciš uzicu uzvodno često pokvari dobar prolaz. Smer biraš prema tome koji deo pribora voda ubrzava ili zadržava.
Na kratkoj udaljenosti dovoljan je mali pokret vrhom. Na dužoj moraš da podigneš više uzice, pa raste mogućnost da pomeriš i mušicu. Ako je predvez već potpuno zategnut, obično je bolje završiti prolaz i ponovo zabaciti nego naglim zamahom prevlačiti mušicu preko mesta gde očekuješ ribu.
Druga ruka dozira uzicu
Ako štap držiš desnom rukom, leva ostaje na uzici ispod drške. Uzicu vodi preko kažiprsta ruke koja drži štap, uz blag pritisak koji lako popuštaš. Levom skupljaj ili otpuštaj uzicu. Kod levorukog zabačaja uloge su obrnute. Dok skupljaš višak, gledaj mušicu: ako poskoči prema tebi, povukao si previše.
Potrebno ti je malo slobodne uzice da mušica prati tok, ali velika opuštena petlja odlaže kontru. Kada riba uzme suvu mušicu, zadrži uzicu prstom uz dršku i podigni štap kratko i odmereno. Ako podizanjem samo skupljaš veliki luk sa vode, ostavio si previše viška. Kod vidljivog uzimanja reaguj kada riba zatvori usta nad mušicom.
Sa nimfom prati pokazivač ugriza ili vidljivi spoj uzice i predveza. Na neobjašnjiv zastoj, trzaj u stranu ili kratko potapanje odgovori blagom kontrom. Površinski pokazivač može da putuje drugačijom brzinom od nimfe pri dnu, pa samo njegovo mirno kretanje ne potvrđuje dobar prolaz.
Ako nimfa u svakom prolazu zapinje na istom mestu, smanji otežanje ili približi pokazivač mušici za 10 do 20 centimetara. Povremeni dodir dna može pomoći da proceniš dubinu; stalno vučenje po kamenju otežava razlikovanje ugriza od zapinjanja.
Proveri prolaz pre promene mušice
Izvedi nekoliko zabačaja u istu traku i menjaj samo jednu stvar. Prvo skrati zabačaj, zatim pomeri mesto sletanja uzice, pa tek onda dodaj ili smanji slobodnu uzicu. Kod suve mušice uporedi njen put sa penom neposredno pored nje. Tako lakše vidiš koja promena je uklonila brazdanje.
Mušica počne da brazda odmah po sletanju: ostavi malo više slobodnog predveza ili promeni ugao zabačaja.
Prolaz se pokvari tek kada uzica napravi veliki luk: popravi njen položaj ranije.
Svako skupljanje uzice pomera mušicu: skrati povlačenja drugom rukom i uskladi ih sa podizanjem vrha.
Riba uzme, a kontra ne uspostavi kontakt: smanji višak između ruke i vode i nastavi da ga skupljaš dok mušica prilazi.
Kad mušica izađe iz odabrane trake i počne da prelazi popreko, mirno završi prolaz. Pre novog zabačaja skupi dovoljno uzice da je podigneš bez velikog pljuska. Bolje je ponoviti kratak, čist prolaz uz ivicu kamena nego produžavati zabačaj kroz tri različite brzine vode.