Zabaciš metalni džig iza prvog reda talasa, nekoliko puta podigneš štap i već izvlačiš morsku travu. Sledeći zabačaj završi među kamenjem. Problem često počinje time što varalicu vodiš uz dno koje nisi dobro pročitao. U priobalnom pojasu dubina se brzo menja, a talas čas zategne strunu, čas je ostavi opuštenu.
Za početak traži peščanu ili šljunkovitu obalu sa čistim prolazom između prepreka. Tu ćeš lakše razlikovati dodir dna od udara ribe i videti koliko džig propada tokom pauze. Brancin može prići sasvim blizu obale, pa dalek zabačaj sam po sebi ne rešava problem.
Prvo pronađi prolaz kroz talase
Pre zabacivanja posmatraj nekoliko nizova talasa. Tamo gde se talas redovno lomi često je pliće. Prekid u beloj peni može otkriti dublji prolaz, a duž obale se ponekad pruža kanal između plićaka. Tamnija voda je samo trag: istu boju može dati i morska trava, zato gledaj i način lomljenja talasa.
Prve zabačaje rasporedi lepezasto preko dostupne vode. Jednim pretraži kanal ukoso, drugim njegovu bližu ivicu, a zatim prostor uz granicu pene i mirnije vode. Nemoj odmah slati džig najdalje što možeš. Ako udarac dobiješ blizu obale, ponovi istu putanju pre nego što promeniš mesto.
Na Jadranu obrati pažnju na vetar i pravac talasa. Bočni vetar pravi luk od strune i otežava kontrolu propadanja. Za učenje biraj blag talas i mesto gde možeš da stojiš na suvom, bez potrebe da ulaziš u vodu radi nekoliko dodatnih metara zabačaja.
Ne prilazi mokrim stenama niti rubu mola koji talasi prelivaju. Ako bura ili jugo pojačavaju udare i otežavaju siguran oslonac, premesti se u zaklon ili prekini ribolov.
Izaberi džig koji možeš voditi
Za početak uzmi džig od 20 do 30 grama, pljosnatog, blago asimetričnog tela. Takav oblik može da zatreperi pri propadanju, što se lepo koristi iznad čistog peska. U plitkoj i mirnoj vodi probaj 15 grama. Kada vetar i strujanje previše odnose lakši džig, kompaktniji oblik iste mase često daje bolju kontrolu.
Praktičan početni pribor je štap dužine 2,7 do 3 metra, težine bacanja približno 10 do 40 grama, uz upredenu strunu i oko metar predveza prečnika 0,30 do 0,40 milimetara. Masa džiga mora ostati u granicama označenim na štapu. Ne dodaj olovo ispred njega: sam metalni džig već nosi potrebnu težinu.
Za teren sa povremenim preprekama kreni sa jednom kratkom pomoćnom udicom na prednjem kraju, bez zadnje trokrake. To smanjuje broj mesta koja mogu da uhvate travu ili pukotinu, ali kačenje ostaje moguće. Kod sklopa sa punom i rascepnom alkicom predvez veži za punu alkicu. Proveri da pomoćna udica slobodno visi i da ne može da se prebaci preko zadnjeg kraja džiga.
Uvežbaj podizanje i propadanje
Osnovni pokret prvo probaj na čistom peščanom delu. Cilj je kontrolisano propadanje, uz dovoljno slobode da džig radi. Potpuno zategnuta struna vuče ga prema tebi, dok velika labava petlja skriva udarac. Namotavanjem prati spuštanje i zadrži blag kontakt.
Posle pada džiga u vodu zatvori preklopnik mašinice rukom i pokupi veliki višak strune. Vrh štapa drži nisko, usmeren približno prema varalici.
Pusti džig da tone i broji sekunde. Na čistom dnu prestanak propadanja možeš primetiti po naglom popuštanju strune ili kratkom dodiru koji se prenese do štapa.
Pokupi preostalu labavost, pa podigni vrh sa približno 20 na 50 do 60 stepeni prema površini. Pokret neka bude kratak i odsečan, bez zamaha iznad glave.
Spuštaj vrh i istovremeno namotaj samo višak strune. Dopusti džigu da propadne, ali ne ostavljaj veliku petlju na površini.
Ponovi pokret. Ako struna naglo zastane pre očekivanog dodira dna ili krene u stranu, pokupi labavost i zategni kratkim, odlučnim podizanjem štapa.
Udarac može doći baš tokom spuštanja. Zato gledaj mesto gde struna ulazi u vodu, umesto da pratiš samo vrh štapa. Kada talas prema obali napravi labavost, pokupi je mašinicom. Nemoj svaki takav trenutak popravljati snažnim trzajem, jer ćeš džig stalno izvlačiti iz sloja koji pretražuješ.
Prilagodi vođenje dnu
Iznad čistog peska možeš povremeno pustiti džig da kratko dotakne dno, pa ga ponovo podići. Nemoj ga vući po podlozi između pokreta. Ako svaki put dugo struže, skrati pauzu ili pređi na lakši džig. U plićaku često ostaje vremena samo za kratak pad pre sledećeg podizanja.
Uz kamenje i morsku travu počni vođenje pre nego što džig stigne do prepreke. Ako si na susednom čistom delu izbrojao šest sekundi do dna, sledeći pokušaj započni posle tri ili četiri sekunde. To je početna proba, ne tačno merenje dubine: promena pravca zabačaja ili strujanja menja i vreme propadanja.
Preko takvog terena bolje je ravnomerno namotavanje sa blagim podizanjima nego duga pauza do dna. Ako se šarun hrani više u vodi, isti način vođenja možeš koristiti i iznad čistog terena. Pred samom obalom podigni vrh i provedi džig iznad plitkog kamenja, gde često zapinje u poslednjih nekoliko metara.
Proveri šta ti pribor govori
Posle nekoliko zabačaja pogledaj šta vraćaš na udici. Trava na svakom prolazu znači da ideš prenisko ili presecaš gust pojas rastinja. Promeni ugao zabačaja i ranije započni vođenje. Ako džig povremeno zapne na istom mestu, zapamti pravac prema obali i sledeći put ga podigni pre te tačke.
Kada nema udaraca, menjaj jednu stvar odjednom. Najpre skrati propadanje i pretraži viši sloj, zatim promeni brzinu namotavanja. Tek potom menjaj masu ili oblik džiga. Tako ćeš znati da li je pomogla druga dubina ili drugačiji rad varalice.
Rad džiga proveri i tamo gde ga vidiš, uz bezbedan rub obale ili mola. Jednim kratkim podizanjem i spuštanjem posmatraj da li propada slobodno, okreće se ili vuče udicu preko predveza. Zapetljanu montažu ispravi pre sledećeg zabačaja.
Posle dodira s kamenom provuci poslednjih nekoliko desetina centimetara predveza između prstiju. Ako osetiš hrapavost ili vidiš spljošten deo, odseci oštećenje i ponovo veži spoj. Kada predvez postane prekratak da zaštiti strunu od podloge, zameni ga celim novim komadom.